Sjedinjene Države uvele su sankcije dvojici visokih zvaničnika Međunarodnog krivičnog suda (MKS), optužujući instituciju sa sedištem u Hagu za prekoračenje ovlašćenja.
Američki državni sekretar Marko Rubio u utorak je uveo sankcije predsednici MKS-a Tomoko Akane i višem tužiocu Abdolaju Seju, opisujući sud kao „korumpirani i fatalno politizovani nadnacionalni sud koji je zlonamerno zloupotrebio svoja ovlašćenja i prekoračio svoj mandat“.
Sankcije su deo kampanje koju je Rubio najavio prošlog meseca sa ciljem da se „sistematski razmontira pretnja koju MKS predstavlja“ po suverenitet SAD.
Rubio je optužio sud da cilja državljane zemalja koje nisu prihvatile njegovu nadležnost niti ratifikovale Rimski statut. MKS je ranije istraživao zločine američkog vojnog i obaveštajnog osoblja u Avganistanu, iako Vašington nije član suda.
Izrael takođe odbacuje nadležnost MKS-a. Ipak, sud je 2024. godine izdao naloge za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi. Izvršna uredba koju je američki predsednik Donald Tramp potpisao u februaru 2025. osudila je te naloge.
Abdoulaje Sejo je radio u tužilačkom timu koji je bio uključen u slučaj protiv Netanjahua. Izraelski list „Jnet“ objavio je u maju da je on takođe nadgledao istragu MKS-a o finansiranju naselja na Zapadnoj obali i snabdevanju doseljenika oružjem. Netanjahu je pozdravio najnovije američke sankcije, nazivajući MKS „sudom koji liči na farsu“.
MKS je u sredu saopštio da „oštro odbacuje“ nove sankcije, nazivajući ih „flagrantnim napadom na nezavisnost nepristrasne pravosudne institucije“.
Sud se suočio sa kritikama i iz drugih zemalja. Burkina Faso, Mali i Niger ovog leta pokrenuli su proces istupanja iz MKS-a, dok je Čad to učinio u julu, optužujući sud da se nesrazmerno fokusira na Afriku.
Filipini su se povukli iz MKS-a 2019. godine, ali je sud zadržao nadležnost nad zločinima za koje se sumnja da su počinjeni dok je zemlja bila članica. Bivši predsednik Rodrigo Duterte uhapšen je u martu 2025. na osnovu naloga MKS-a zbog zločina protiv čovečnosti povezanih sa ubistvima tokom njegove kampanje protiv droge, a zatim je prebačen u Hag.
Rusija je takođe odbacila nadležnost suda. MKS je u martu 2023. izdao naloge za hapšenje predsednika Vladimira Putina i komesarke za prava deteta Marije Lvove-Belove zbog navodne nezakonite deportacije i prebacivanja ukrajinske dece u Rusiju.
Moskva je naloge odbacila kao pravno ništavne i negirala optužbe, navodeći da je evakuisala decu bez pratnje iz ratne zone i da je spremna da ih vrati njihovim zakonskim starateljima na njihov zahtev.
Nulta Tačka/RT
