Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na nekoliko afričkih država da se povuku iz Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uključujući i pretnje posledicama za vlade koje odbiju taj zahtev, objavio je u utorak francuski list „Mond“.
Američki državni sekretar Marko Rubio zvanično je pokrenuo kampanju prošlog meseca, izjavivši da će Vašington „ciglu po ciglu, ako bude potrebno“, razgraditi MKS. On je rekao da zemlje koje imaju koristi od saradnje sa američkim organima za sprovođenje zakona, vojskom ili američkim „bezbednosnim kišobranom“ treba da odbace nadležnost suda nad američkim zvaničnicima i pripadnicima oružanih snaga.
SAD nisu članica MKS-a, a svoju kampanju su pojačale nakon što je sud u novembru 2024. godine izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi. Vašington je uveo sankcije protiv nekoliko zvaničnika MKS-a.
Uganda je 24. jula dobila pismo iz Vašingtona koje je sadržalo „ultimatum da napustimo sud ili ćemo se suočiti sa posledicama“, rekao je neimenovani ugandski izvor francuskom listu. Kampala je za sada odbila taj zahtev, dodao je izvor.
Benin je takođe bio kontaktiran putem telefonskih poziva, poseta i pisama, prema izvoru iz Afričke unije koji citira „Mond“. Ta zapadnoafrička država za sada nije najavila planove za povlačenje.
Pritisak na Čad bio je javno dokumentovan pre njegovog izlaska iz suda. Na zahtev Vašingtona, pomoćnik američkog državnog sekretara za afrička pitanja Frenk V. Garsija mlađi pozvao je 23. jula ministra spoljnih poslova Čada Abdulae Sabrea Fadula, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Čada.
Tokom razgovora, Garsija je izneo zabrinutost SAD zbog MKS-a i zatražio od te centralnoafričke države da preispita članstvo u Rimskom statutu. Čad je saopštio da će zahtev razmotriti nadležni organi.
Četiri dana nakon razgovora, Čad je zvanično obavestio Ujedinjene nacije o povlačenju. Biro za afrička pitanja američkog Stejt departmenta pozdravio je odluku, pohvalivši Ndžamenu zbog pridruživanja zemljama koje „vraćaju svoj suverenitet od ove manjkave institucije“.
Fadul je negirao da je povlačenje izvršeno na zahtev Vašingtona. Ndžamena je optužila sud za „dvostruke standarde“ i preteranu usmerenost na Afriku, navodeći da se šest od sedam optuženih koji se trenutno nalaze u pritvoru MKS-a procesuira zbog slučajeva na tom kontinentu.
Venecuela i Čad najavili su povlačenje u julu, nakon Burkine Faso, Malija i Nigera, koji su zajednički osudili sud kao „instrument neokolonijalne represije“. Njihov izlazak stupa na snagu godinu dana nakon zvanične obaveštenosti i ne ukida nadležnost MKS-a za zločine počinjene dok su bili članovi.
MKS je osnovan Rimskim statutom 1998. godine, a počeo je sa radom 2002. godine. Sud navodi da predstavlja poslednju instancu za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Ima 125 država članica, dok među važnijim državama koje nisu članice spadaju Rusija, Kina, Izrael i Indija.
Nulta Tačka/RT
