SAJBER POLIGON? PAD FACEBOOK-a MOŽE NAJAVITI NAPAD SLIČAN HIROŠIMI

Sajber poligon je projekat Svetskog ekonomskog foruma i upoređen je sa događajem 201 koji je naizgled napisao skriptu pandemije COVID-19. Sajber Poligon se fokusira na odgovor u slučaju globalnog sajber napada gde hakeri isključuju velike delove Interneta.

Prema veb stranici WEF-a,

Ove godine diskusije tokom konferencije koja se prenosi uživo biće usredsređene na siguran razvoj ekosistema. S obzirom da se globalna digitalizacija dodatno ubrzava, a ljudi, kompanije i zemlje su sve više međusobno povezani, sigurnost svakog pojedinog elementa lanca snabdevanja ključna je za osiguranje održivosti celog sistema.

Tokom tehničke vežbe, učesnici će usavršiti svoje praktične veštine u ublažavanju ciljanog napada lanca snabdevanja na korporativni ekosistem u realnom vremenu.

Mark Zakerberg prisustvovao je sastancima WEF-a u Davosu, Švajcarska, a Facebook ipak nije glavni igrač u globalnom lancu snabdevanja. Međutim, višesatni prekid pre neki dan izazvao je strah i paniku u srcima njegovih 2,8 milijardi korisnika. Sada, u jednom danu, ceo svet shvata opasnosti od masovnog sajber napada.

Ovaj članak sada povezuje globalni pad Facebook-a sa potencijalnim napadom nalik na Perl Harbor koji je izveden na Big Tech-u. Zaključuje se: „Neregulisan i bez provera i balansa u njihovom delovanju, Big Tech mogao bi biti pretnja Zapadu; ovo otkriće je jedna od važnih lekcija nedavnog prekida“. ⁃ TN Editor

Impresivna putanja internet razvoja i dominacije društvenih mreža u načinu na koji dobijamo svoje informacije pokazali su svoju ranjivost u ponedeljak uveče kada su se Facebook i njegove kompanije – Instagram i WhatsApp – srušile širom sveta.

Veliki delovi sveta oslanjaju se na ove platforme i usluge, koje vlade uglavnom ne regulišu, a rade sve: šalju poruke, upućuju pozive, primaju informacije i koordiniraju sastanke i svakodnevni život.

Ovo nije samo mali deo života ljudi u modernom dobu. Doba Interneta brzo je prebacilo moć u ruke nekoliko velikih tehnoloških divova koji deluju kao monopoli na planu hostovanja, distribucije i širenja informacija.

Međutim, oni takođe kontrolišu druge mreže koje sve više služe kao zamena za telefonske mreže.

Kada je doba Interneta započelo devedesetih godina prošlog veka, to je ljudima omogućilo radikalno nov način pristupa informacijama; pre toga postojala je samo televizija i radio. Priroda Mreže, interaktivna na način na koji druga dva nisu, značila je da je ona brzo počela da naseljava mnoštvo mesta u ljudskim životima za koja se do sada nije smatralo da je moguće.

Ubrzo nakon toga, Internet je ponudio alternativni način gledanja televizije – striming lokacije i YouTube. Ovo je brzo postalo tačno za radio i druge medije. Vesti su počele da se emituju na internetu, smanjivši uticaj velikim konvencionalnim medijima i dovevši u pitanje njihov opstanak. Prodaja proizvoda – kupovina – preselila se na internet, kao i kreiranje portala za ćaskanje, slanje poruka i komunikaciju i za kreiranje virtuelnih verzija sebe.

Najnovija revolucija bila je povezivanje ovih različitih elemenata pod okriljem velikih tehnoloških kompanija – poput Facebook-a. To znači da je, dok je doba Interneta s kraja devedesetih i ranih 2000-ih bilo jedinstveno besplatno za ceo Divlji Zapad, novo doba više odražava doba Robber Barons-a(beskrupuloznih industrijalaca) u SAD-u krajem 19. veka – monopole i kompanije koji dominiraju industrijom putem horizontalne i vertikalne integracije.

Velike tehnološke kompanije su toliko velike da su sada progutale čitav Internet i kontrolišu protok većine informacija i komunikacija.

PAD poput onog koji se dogodio u ponedeljak nije bez presedana. Razni veliki tehnološki sajtovi su se rušili u prošlosti, obično na kratko. Takođe je u poslednjih nekoliko godina povećan broj sajber incidenata, uključujući sajber napade koji su ciljali kritičnu infrastrukturu, bilo u Izraelu, SAD-u ili na drugim mestima.

Pitanje koje bi vlade trebalo sve češće da postavljaju je kako mogu replicirati ili održavati komunikaciju i velike internet sisteme u slučaju nestanka mreže među velikim kompanijama koje su prevelike da bi propale.

Ovo nije proizvoljan misaoni eksperiment.

Svet ulazi u eru neizvesnosti, koja se ogleda ne samo u pandemiji, već i u konkurenciji velikih sila. To je zato što se svetski poredak koji je nastao nakon Hladnog rata, koji je doveo do globalne dominacije Sjedinjenih Država, sada prešao u ligu autoritarnih zemalja koje su u suprotnosti sa Vašingtonom i zapadnim demokratijama.

Većina njih takođe cenzuriše određene delove Interneta ili se plaši široke upotrebe koju građani koriste kao celinu. Ovo uključuje Tursku, Iran, Kinu, Rusiju i druge države.

Velike tehnološke kompanije često moraju odmeravati zahteve autoritarnih režima da ih savladaju, balansirajući ih sa svojim budžetima i poslovnim ciljevima. To znači, u nekim slučajevima, podleganje autoritaristima.

Nulta Tačka/TechnocracyNews