Šamar „struci“ i propagandi! Australijska Zdravstvena agencija: „Prestanite da koristite izraz produženi COVID jer to ne postoji“
Australijska zdravstvena agencija dala je iznenađujuću izjavu, rekavši da ne postoji takva stvar kao što je ‘dugi ili produženi kovid’, objavio je NY Post .
Oni tvrde da upotreba ovog termina izaziva nepotreban strah. Oni sugerišu da se simptomi koje su prijavili oni sa „dugim COVID-om“ ne razlikuju od običnih virusnih infekcija kao što je grip, i predlažu da se potpuno otarase tog termina.
Stručnjaci iz zdravstvene agencije preporučuju napuštanje izraza „produženi COVID-a” kako bi se smanjila nepotrebna anksioznost
„Verujemo da je vreme da prestanemo da koristimo termine kao što su ‘dugi kovid’“, rekao je dr Džon Džerard, glavni zdravstveni službenik Kvinslenda, koji je vodio novo objavljenu studiju. „Oni pogrešno impliciraju da postoji nešto jedinstveno i izuzetno u vezi sa dugoročnim simptomima povezanim sa ovim virusom“, objasnio je on.
„Ova terminologija može da izazove nepotreban strah, a u nekim slučajevima i hiper-budnost prema dužim simptomima koji mogu da ometaju oporavak“, upozorio je Džerard.
Australijski medicinski istraživači koje podržava vlada predlažu da prestanemo da koristimo frazu koja izaziva strah. Ova fraza je postala popularna kada su mnogi ljudi bili pozitivni na COVID-19. To dovodi do povećanja blagih simptoma poznatih kao „simptomi umora od virusa“. Ovi simptomi bi obično ostali neprimećeni, izvestio je South West News Service.
Istraživači iz Queensland Health-a sproveli su istraživanje koje je uključivalo 5.112 osoba starijih od 18 godina koje su imale simptome. Ovi simptomi su uključivali umor, maglu u mozgu, kašalj, kratak dah, promene mirisa i ukusa, vrtoglavicu i ubrzan ili nepravilan rad srca.
Subjekti su odabrani iz grupe Australijanaca koji su prošli testiranje na COVID-19, bilo pozitivno ili negativno, u kasno proleće 2022. Godinu dana kasnije, istraživači su ih intervjuisali o njihovim simptomima i ukupnom kvalitetu života.
U proleće 2023., šesnaest procenata ispitanih pojedinaca prijavilo je simptome. Dok je 3,6 procenata navelo da doživljava „umereno do teško funkcionalno oštećenje“ u svom svakodnevnom životu.
„U zdravstvenim sistemima sa visoko vakcinisanom populacijom, dugotrajni COVID-19 možda je izgledao kao posebna i teška bolest zbog velikog broja slučajeva COVID-19 tokom pandemije“, rekao je Džerard. „Međutim, otkrili smo da se stope tekućih simptoma i funkcionalnog oštećenja ne razlikuju od drugih postvirusnih bolesti“, nastavio je on.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost poređenja ishoda nakon COVID-a 19 sa onima nakon drugih respiratornih infekcija i daljeg istraživanja postvirusnih sindroma.
Nije bilo dokaza koji sugerišu da su odrasli koji su bili pozitivni na COVID-19 2022. imali veću stopu povećanog oštećenja u poređenju sa onima koji su bili negativni ili su imali grip. Studija je istakla niže stope dijagnostikovanog „dugog COVID“ u Australiji u poređenju sa drugim zemljama, što se pripisuje strogim vladinim ograničenjima tokom pandemije.
Predviđeno je da konačni izveštaj bude predstavljen na Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti 2024. u Barseloni sledećeg meseca.
