Godinama stručnjaci ističu koliko je fizička aktivnost korisna za mozak. Ali šta ako je dovoljno samo pet minuta bržeg hoda dnevno da napravite razliku? Novo istraživanje pokazuje da čak i kratki naleti umerenog kretanja — poput brze šetnje ili laganog džogiranja — mogu značajno poboljšati kognitivne funkcije, posebno kod starijih osoba. U vremenu kada sve više ljudi strahuje od demencije, ovo otkriće donosi jednostavnu, naučno potvrđenu strategiju za zaštitu zdravlja mozga — uz minimalno ulaganje vremena.
Malo truda, velika korist: Efekat 5 minuta
Studija objavljena u časopisu Age and Aging analizirala je podatke 585 osoba starosti od 65 do 80 godina, prateći njihov dnevni nivo aktivnosti i kognitivne sposobnosti. Učesnici su nosili narukvice koje su merile kretanje, spavanje i vreme provedeno sedeći. Rezultati su bili zapanjujući: zamenom samo pet minuta sedenja ili vrlo lagane aktivnosti umerenim ili intenzivnijim kretanjem — kao što je brza šetnja — primećena su poboljšanja pamćenja, fokusa i brzine obrade informacija.
(Slična istraživanja pokazuju: čak i nekoliko minuta intenzivnog vežbanja može doneti iste koristi kao duži treninzi.)
Borba protiv demencije počinje malim koracima
Pad kognitivnih sposobnosti postaje sve veći izazov s obzirom na starenje populacije. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2030. godine čak 78 miliona ljudi širom sveta živeti sa Alchajmerovom bolešću ili drugim oblicima demencije. Iako genetika ima svoju ulogu, način života — uključujući fizičku aktivnost — je faktor na koji možemo uticati.
🍖 Sve što treba da znate o „mesu iz laboratorije“: Istina o etici i bezbednostihttps://t.co/oBxkkQjXhR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 19, 2025
Ova studija pokazuje da i najmanji napori mogu imati veliki efekat, što je ohrabrujuće i za one koji vode sedentaran način života ili nemaju mnogo slobodnog vremena.
Kako fizička aktivnost deluje na mozak?
Vežbanje povećava protok krvi ka mozgu, donoseći mu kiseonik i hranljive materije neophodne za optimalno funkcionisanje. Profesorka Mišel Vos sa Univerziteta Ajova objašnjava da umerena fizička aktivnost poboljšava kardiorespiratornu kondiciju, što direktno podržava metabolizam mozga i rast nervnih ćelija. Osim toga, fizička aktivnost oslobađa hormone poput endorfina koji smanjuju stres i poboljšavaju mentalnu jasnoću.
Prema američkom CDC-u, umerena fizička aktivnost uključuje bilo šta što vidno ubrzava otkucaje srca — brzu šetnju (5–6 km/h), laganu vožnju biciklom ili čak energično obavljanje kućnih poslova. Ključ je u doslednosti: i kratki trenuci sabiraju se tokom dana. Na primer, hod stepenicama umesto liftomk ili parkiranje dalje od cilja doprinosi dnevnom zbiru aktivnosti.
Neaktivnost šteti — ne samo telu, već i mozgu
Ljudi koji su se najmanje kretali pokazali su slabije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. Neurolog Kliford Segil upozorava da pasivan način života ubrzava opadanje funkcija mozga. Nasuprot tome, oni koji su ubacili čak i kratke periode kretanja doživeli su brzo poboljšanje — naročito u tzv. „izvršnim funkcijama“ koje uključuju planiranje, organizaciju i multitasking.
Zato stručnjaci savetuju da krenete malim koracima: petominutne šetnje, prekidanje dugog sedenja i integracija kretanja u svakodnevnu rutinu može imati merljive koristi za vaš mozak.
Pet minuta koje menjaju sve
U svetu gde svi jurimo i vremena je sve manje, ova studija donosi optimizam: za zaštitu mozga nisu potrebni maratoni. Pet minuta brze šetnje dnevno može vam pomoći da ostanete mentalno bistri. Male promene vode do velikih rezultata.
Za svakoga ko strahuje od pada mentalnih sposobnosti, poruka je jasna — više kretanja, manje sedenja, i neka nauka bude vodič ka dugovečnosti.
