Samo-cenzura može promeniti vaše ponašanje: Kako suzbijanje manjinskih stavova utiče na mentalno zdravlje
Novo istraživanje ukazuje na to da mnogi ljudi, posebno kada su u manjini u grupnim diskusijama, često odlučuju da se suzdrže od iznošenja svojih stvarnih stavova. Ovo ponašanje, poznato kao „samo-cenzura“, ne samo da utiče na slobodu govora, već može izazvati i postupanje u suprotnosti sa vlastitim uverenjima. Psiholozi upozoravaju da ovakav obrazac ponašanja može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje i dugoročno narušiti opšte blagostanje osobe.
Studija, nedavno objavljena u Journal of Environmental Psychology, obuhvatila je oko 250 studenata koji su ispitivani o njihovim stavovima prema politici škole da uvede više biljnih opcija u menzama. Iako su studenti sa manjinskim stavovima, oni koji se protive ovoj inicijativi, bili u manjini tokom diskusija, pokazali su jasne znakove samo-cenzure. Često nisu želeli da iznose svoja mišljenja, čak ni u razgovoru sa osobama koje su delile ista uverenja.
Istina je izašla – Ovo je borba koja menja sve | Jelena Pavlović | Mario Zna, 324 Uživo
Učesnici koji su se protivili politici o biljnoj hrani čak su delovali suprotno svojim stavovima. U aktivnosti koja je usledila, učesnici koji su se protivili povećanju biljne hrane u menzama, kliknuli su mišem gotovo isto onako kako su to činili i oni koji su podržavali ovu politiku, suprotno njihovim izjavama. Ovaj fenomen samo-cenzure može stvoriti osećaj da je većinski stav dominantan, što doprinosi daljem smanjenju iznošenja manjinskih mišljenja.
Istraživači upozoravaju da nedostatak iznošenja tih stavova može izazvati ozbiljne posledice na psihološki i emocionalni nivo. Nikole Sintov, vanredni profesor sa Univerziteta Ohajo, koji je bio jedan od autora studije, izjavio je da ovakvo ponašanje dovodi do društvene percepcije da manjinskih stavova „nema“, te da se javnosti čini da se jedino većinski stav može izreći i da je prevladavajući. Ovo stvara začarani krug u kojem ljudi potiskuju svoja stvarna mišljenja, a javno mišljenje postaje dominantno, bez obzira na to što nije utemeljeno u stvarnim stavovima i vrednostima pojedinaca.
POGLEDAJTE: Mađarski premijer Viktor Orban ozbiljno udario na Soroša! 🇭🇺🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/26m77pR0WX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
Samo-cenzura dovodi do toga da mnogi ljudi potiskuju svoja istinska osećanja i mišljenja, što ima ozbiljan psihološki uticaj na njihovo samopouzdanje. Sanam Hafiz, neuropsiholog sa Menhetna, objašnjava da ljudi koji stalno potiskuju svoja uverenja doživljavaju stres i anksioznost, a to može dovesti do depresije, smanjenja samopouzdanja i unutrašnjih konflikata koji narušavaju njihov identitet.
Suzbijanje mišljenja može se manifestovati fizički i dovesti do psihosomatskih simptoma, kao što su glavobolje, bolovi u leđima, stomaku i problemi sa varenjem. Da bi se prevazišla ova negativna iskustva, Hafiz preporučuje razvijanje psihološke otpornosti, kao i veće samosvesti kada je u pitanju izražavanje neslaganja i manjinskih stavova u razgovorima.
Da bi prevazišli ove izazove, stručnjaci savetuju da ljudi praktikuju izražavanje svojih stavova u sigurnim okruženjima, kao što su razgovori sa prijateljima ili članovima porodice. Korisno je koristiti “ja” izjave koje omogućavaju izražavanje mišljenja bez izazivanja sukoba. Takođe, aktivno slušanje i uvažavanje mišljenja drugih mogu doprineti otvaranju dijaloga i pomoći u prevazilaženju tih poteškoća.
