Famozna priča o velikim količinama litijuma u Srbiji poslužila je nekim političkim strukturama za dovođenje kompanije Rio Tinto u Srbiju, kako bi pojedinci ponovo napunili džepove, na štetu ekologije u čitavoj zemlji.
Šta je istina i u kojim zemljama zaista ima najviše ovog „belog zlata“, lako se može proveriti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u februaru 2019. godine nazvao projekat Rio Tinta „jednom od najvećih nada za Srbiju“ i odmah se krenulo u kampanju kako bi se stvorio utisak da je reč o najvećem nalazištu litijuma.
https://twitter.com/miodrag_bebic/status/1463962242131636231?s=20
Odmah su mu se pridružili i ostali koji su sve loše posledice eksploatacije litijuma počeli da pravdaju značajnim zalihama. Međutim, vremenom su te ogromne zalihe opale na samo 10 odsto svetskih rezervi.
– Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo, i veliki potencijal koji još nije iskorišćen – rekao je svojevremeno Vučić u Loznici.
A onda je postalo jasno da je laž i tih 10 odsto.
Prema istraživanju Geološkog instituta SAD, koje je objavljeno u februaru, ukupne rezerve litijuma na zemaljskoj kugli su 79,36 miliona tona, a rekorder je Bolivija sa 21 milionom tona ovog metala, dok se Srbija sa 1,2 miliona tona nalazi na 11 mestu. Pre nas je 10 država sa svih kontinenata, uključujući i dve iz Evrope, Nemačku i Češku.
Tako su se srušile Vučićeve laži da se čak 10 posto svetskih resursa ovog metala nalazi kod nas, u dolini Jadra, jer ovo istraživanje pokazuje da mi raspolažemo sa samo 1,51 odsto ukupnih rezervi.
Inače, rekorder je Bolivija sa 26,46 posto a slede Argentina, koja sa 19,30 miliona tona ima 24,32 posto, Čile sa 9,60 miliona tona, odnosno 12,10 odsto. Iza njih, a pre nas su, Australija, Kina, Kongo, Kanada, Nemačka, Meksiko i Češka.
