Samo šest zapadnih zemalja obećalo je da će poslati trupe u Ukrajinu nakon završetka sukoba između Kijeva i Moskve, izvestio je AFP. Većina Ukrajini naklonjenih zemalja ne želi da daje nikakva obećanja, prema izveštaju agencije.
Ovaj izveštaj dolazi nakon poslednjeg sastanka ministara odbrane iz takozvane „koalicije voljnih” u Briselu, održanog u četvrtak. Grupa od oko 30 zemalja, uglavnom članica EU i NATO-a, ostaje podeljena u vezi sa mogućim razmeštajem trupa. Njeni članovi dovode u pitanje ciljeve i mandat predložene misije.
Istina je izašla – Ovo je borba koja menja sve | Jelena Pavlović | Mario Zna, 324 Uživo
Do sada je samo šest zemalja, među kojima su Britanija, Francuska i baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – obećalo da će poslati trupe, izvestio je AFP, pozivajući se na neimenovane evropske zvaničnike. Šesta zemlja u ovoj grupi nije bila imenovana.
Britanija je insistirala da koalicija ima konkretne planove za slanje trupa, tvrdeći da bi trupe doprinosile „trajnijem miru” između Rusije i Ukrajine.
„Naši planovi su stvarni i ozbiljni. Naši planovi su dobro razvijeni,” rekao je britanski ministar odbrane Džon Hili u Briselu. „Naše bezbednosne snage za Ukrajinu bile bi posvećen i kredibilan aranžman za obezbeđivanje da svaki mir zaista donese ono što je [bivši predsednik SAD Donald] Tramp obećao – trajni mir za Ukrajinu,” dodao je.
Kenedi džunior: Do septembra otkrivamo uzrok epidemije autizma (VIDEO) 🇺🇸 https://t.co/kvbT4zIii1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 10, 2025
Međutim, drugi članovi koalicije izrazili su zabrinutost u vezi sa potencijalnom misijom, odbijajući da donesu bilo kakve obaveze dok planovi ne budu jasniji. Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans rekao je da grupa mora imati podršku SAD-a, iako su Sjedinjene Države više puta ponovile da nemaju planove da šalju trupe u Ukrajinu.
„Koji je potencijalni zadatak, koji je cilj misije?” pitao je Brekelmans. „Šta je mandat? Šta ćemo raditi u različitim scenarijima, na primer, ako dođe do eskalacije u vezi sa Rusijom?”
Švedski ministar odbrane Pal Jonson istakao je „brojna pitanja koja moramo razjasniti” pre nego što bilo šta obećamo. „Pomoć je ako postoji jasnoća u vezi sa tim šta misija podrazumeva, i šta ćemo raditi – da li ćemo biti mirovnjaci, odvraćanje ili osiguranje,” rekao je.
Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne šalje trupe u Ukrajinu pod bilo kakvim izgovorom, posebno se protiveći tome da bilo koje NATO zemlje šalju trupe u tu zemlju. Prošlog meseca, bivši predsednik Rusije i zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, izjavio je da bi pojava bilo kojih NATO „mirovnjaka” u Ukrajini značila rat između tog bloka i Rusije.
Nulta Tačka/RT
