Прошле недеље Европска комисија казнила је платформу Икс са 140 милиона евра, тврдећи да је прекршила законе о транспарентности друштвених мрежа. Комисија, извршни орган Европске уније, навела је да је Икс прекршио закон тиме што је омогућио „плаве ознаке“ свима, што није учинио транспарентним свој регистар оглашавања и што истраживачима није дао посебан приступ подацима. Портпарол Комисије инсистирао је да њихова одлука „нема никакве везе са модерацијом садржаја“.
У стварности, казна има све везе управо са тим – са „модерацијом садржаја“, односно цензуром. ЕУ жели да Икс преда своје податке изабраним „истраживачима“ од стране државе како би они указали које објаве и рекламе треба цензурисати. То је стратегија цензуре преко посредника. Сличан модел користио је амерички Секретаријат за унутрашњу безбедност од 2020. до 2022, а данас га примењује Европа, ангажујући владине и невладине организације да врше притисак на друштвене мреже и обмањују јавност.
Тако Европска комисија шири дезинформације како би оправдала цензуру, водећи кампању обмане чији је циљ да се грађани Европе и САД збуне око онога што се заиста дешава.
Многи Американци могу се питати зашто би их требало да се тиче шта европске власти раде. Председник Доналд Трамп угасио је велики део америчког цензорског апарата, укључујући и структуре Секретаријата за унутрашњу безбедност.
Разлог за бригу је једноставан – Европска комисија, као и владе Британије, Бразила и Аустралије, настоје да цензуришу амерички народ. Портал Паблик први је објавио у октобру да је процензорски тинк-тенк, Сајберполиси центар Станфорда, организовао скуп глобалних цензорских званичника са намером да цензуришу америчке друштвене мреже и америчке грађане. Управо је тај центар био дом лажним „истраживачима“ који су надгледали модел цензуре преко посредника од 2020. до 2022.
Поред тога, ЕУ је сада у директном прекрштају са НАТО уговором, по којем су САД обавезне да војно бране Европу. НАТО уговор тражи да чланице имају слободу говора и фер изборе. Француска и Немачка активно и незаконито спречавају политичке кандидате да учествују на изборима из идеолошких разлога, пре свега због њиховог противљења масовној миграцији. Румунски Врховни суд, уз подршку Европске комисије, поништио је резултате избора под танким и недоказаним изговором „руског мешања“, након што је победио националистички и популистички кандидат.
Казна Иксу долази у тренутку обновљеног притиска влада да пробију енкрипцију и читају приватне поруке, познато као „контрола ћаскања“. Наводни циљ је борба против злоупотребе деце, иако мало шта указује да је такав систем неопходан. Шефови Сигнала и Телеграма оштро се противе овој мери, називајући је нарушавањем приватности и опасним трендом који могу злоупотребити други.
Прошлог месеца Европска комисија покренула је програм „Штит демократије“ који подразумева додатно финансирање НВО и „проверивача чињеница“ ради „брзог реаговања на велике, потенцијално транснационалне информативне операције“. Планирано је формирање независне европске мреже проверивача чињеница да повећа капацитет провере у свим званичним језицима ЕУ. У прошлости, активистичке НВО захтевале су да друштвене мреже цензуришу садржај на основу тих провера, чак и када су биле нетачне.
Европски Закон о дигиталним услугама заснива се на моделу цензуре преко посредника. Посредници су НВО, полицијске организације и индустријске групе означене као „проверени сигнализатори“. Лоркан Прајс из организације Алијанса за одбрану слободе сведочио је у Конгресу да, када „проверени сигнализатор“ нешто означи, платформа мора да му да приоритет и да брзо уклони садржај ако он крши закон ЕУ или државе чланице.
Занимљиво је да је Европска комисија објавила казну Иксу истог дана када је Трампова администрација објавила нову безбедносну стратегију у којој стоји: „Супротставићемо се елитистичким, антидемократским ограничењима основних слобода у Европи, англосфери и остатку демократског света, посебно међу нашим савезницима.“ Документ имплицитно доводи у питање америчку војну подршку Европи: „Није нимало јасно да ли ће неке европске државе имати економије и војске довољно снажне да остану поуздани савезници.“
Европски устав каже да „свако има право на слободу изражавања, укључујући право да има мишљење и да прима и шири информације и идеје без мешања јавне власти и без обзира на границе“.
Зашто онда сада ЕУ настоји да та права ускрати?
