Sve vesti Svet

Sankcije Zapada Rusiji mogle bi da dovedu do mnogih nepredvidivih i neprijatnih ishoda

Sankcije Zapada Rusiji mogle bi da dovedu do mnogih nepredvidivih i neprijatnih ishoda

Globalni poremećaji u lancima snabdevanja su istorijski retki događaji. Još je neobičnije imati dva takva šoka u brzom nizu – drugi stiže čak i pre nego što je prvi potpuno izbledeo. To je ono što svet sada doživljava u vidu Velike pandemije praćene velikim ekonomskim ratom Zapada i Rusije. Najvidljiviji simptom poremećaja u snabdevanju je visoka cena energije i niza drugih roba.

Kakav je efekat sankcija?

Vođenje dugog i sveopšteg vojnog rata obično, ako ne i uvek, utiče na povećanje cena. Ali šta je sa ekonomskim ratom koji se vodi putem zapadnih sankcija od strane država koje nisu istovremeno uključene u direktan vojni sukob? Laboratorija istorije za takvo ratovanje je mala. Zaista, ne postoji iskustvo sa kojim bi se mogao uporediti ekonomski rat Zapada protiv Rusije u sadašnjosti. Ima osnova da se misli da će počinioci uvođenja sankcija imati ozbiljne dugoročne štete izazvane inflacijom cena. (Posledice poskupljenja po zemlju koja prima sankcije je tema za drugi dan).

Hajde da napravimo jedan korak unazad da razmotrimo šta je novo u prirodi ovog ekonomskog rata.

Prvo, počelo je kao jasna pretnja SAD i njenih glavnih evropskih saveznika. Navedeno u svim svojim pretećim detaljima, iako sa izvesnom dvosmislenošću na početku, ima za cilj da prekine rusku inrevenciju u Ukrajini. Nije se uspelo u tom prvom cilju. I ekonomski i vojni rat su sada u fazi „ukopavanja“. Analiza dominantnog gledišta trenutno na tržištu je da će ruska vojna kampanja dostići „stalnu fazu prekida vatre“ mnogo pre efektivnog kraja ekonomskog rata.

Sankcije obuhvataju veliki broj oblasti

Drugo, obim ovog ekonomskog rata je neograničen. Plan kampanje u sadašnjoj fazi “ukopavanja” je očigledno da se „zatvore“ veliki delovi sedme ili osme po veličini svetske ekonomije (otprilike iste veličine kao i kanadska). Nema istorijske paralele. Da, sredinom i u kasnim 1930-im, zapadne sile koje su delovale odvojeno uvele su različite sankcije Italiji, Japanu i Nemačkoj. Ali ove sankcije nisu sprečile poljske trupe da otkriju u nemačkom napadu septembra 1939. da su većinu nemačkog motorizovanog transporta napravili GM i Ford; i nisu sprečili Banku Engleske da isporučuje češke zalihe zlata iz Londona Rajhsbanci (centralna banka Nemačke, sada „zaštitnik” Praga) u proleće 1939.

Veliki deo sveta ostaje neutralan u pogledu trgovine

U razmatranju obima, međutim, treba da priznamo da je u ekonomskom ratu Zapada protiv Rusije veliki deo sveta neutralan – uključujući Kinu, Indiju, Latinsku Ameriku i bliskoistočne zemlje. Dakle, ono što se u početku čini kao prekid trgovine i finansijskog posredovanja moglo bi brzo da mutira u nešto više kao geografska skretanja u velikim razmerama. Mediji su razumljivo puni rešenja koja bi Rusija mogla da pronađe, bilo da se radi o kompanijama u neutralnom svetu; ili tamošnjim finansijskim institucijama koje mogu da sakriju svoje poslovanje od američkih regulatora i tužilaca ili su nedodirljive od strane američkih regulatora i tužilaca; ili korišćenje zlata, kriptovaluta ili juana za međunarodna plaćanja.

Nije bilo izjava o ciljevima ekonomskog rata — bilo da se radi o promeni režima u Moskvi ili povlačenju ruske vojske iz Ukrajine. Ali možemo pretpostaviti da sporazum o primirju kojim Rusija preuzima velike koridore ukrajinske teritorije na istoku i jugu ne bi priveo kraju ekonomski rat.

U međuvremenu, treba da primetimo da bi rusko preuređenje njenih trgovinskih i međunarodnih poslovnih odnosa sa Severne Amerike i Zapadne Evrope u neutralni svet predstavljalo značajan negativni šok tražnje za Evropu (najviše Nemačku i zemlje istočne Evrope). To je povrh negativnih efekata energetskog šoka (koji neutralni svet donekle izbegava, zahvaljujući ruskim zalihama energenata koji su im preusmereni po cenama daleko ispod zapadnog tržišta).

Direktni negativni ekonomski uticaji sankcija na Zapadu

U procenjivanju implikacija ukopanog i mutirajućeg ekonomskog rata na povećanje cena, polazna tačka su napori vlada (zajedno sa njihovim monetarnim vlastima) da rade protiv negativnog ekonomskog uticaja na veći deo glasačke javnosti. Pritisak na realne prihode od energenata i velikog povećanja cena robe, kao i gubitak prihoda i zaposlenja (kao u Evropi) uzrokovan direktno gubitkom izvoznih poslova i drugih zajedničkih ekonomskih aktivnosti koje potiču iz Rusije, pogodio je sveukupni prosperitet. I postoji mogućnost da će vođenje ekonomskog rata postati katalizator da se inflacija poveća. To povećanje može učiniti gorim već uočene sadašnje ekonomske problemime. Stoga bi monetarne vlasti na Zapadu mogle da odustanu od „normalizacije politike“.

Moglo bi se reći da bi recesijski uticaj opisanih događaja dao malo prostora za odlaganje normalizacije. Ali u ekonomskom oporavku nakon šoka, možemo dobro zamisliti da će recesioni prekid značiti da su monetarne vlasti još sklonije odlaganju i opreznijim koracima kada je reč o temi normalizacije. Postoji toliko potencijala da vlasti preterano reaguju na recesijski pad i deflaciju imovine.

Opasnost od ekonomskog rata u smislu rasta cena se dalje proteže. Vođenje ekonomskog rata pojačava centralizovanu kontrolu zapadnog novca.

U potrazi za naporima da se Rusi kazne i zaista da im se onemoguće finansijske transakcije, zapadne vlade i njihove armije regulatora još više upadaju u svaki aspekt procesa plaćanja i finansijskih transfera. Nadzorni kapitalizam napreduje dalje. Navodno opravdanje je da se osigura da se tajne operacije ne odvijaju sa zabranjenim ruskim kolegama. Intenziviranje ovih kontrola radi protiv prava na privatnost i guši konkurenciju, uključujući inovacije.

Zlato i bitkoin

Svako ko je pre rata bio optimističan u pogledu ulaska u novo doba monetarne konkurencije koje bi disciplinovalo monetarne inflacioniste, može ponovo da razmisli. Jedan veliki uverljivi faktor konkurencije, širenje blokčejn tehnologije (kao što su finansijske institucije koje izdaju sopstvene digitalne kriptovalute, bilo u dolarima ili zlatu), sada je zakočen ekonomskim ratom. Sigurno bi od toga imali koristi i oni koji bi da izbegnu sankcije; stoga je zabranjeno.

Jedna lekcija kontinuiranog ekonomskog rata, svakako ne nova, i dobro poznata Moskvi pre sukoba, verovatno će se u velikoj meri pojaviti u svesti investitora. Izvan međunarodnog bankarskog sistema, zlatne poluge i digitalni novac, čija je prodaja ili kupovina za kriptovalute moguća u svrhu obavljanja transakcija, sigurniji su od američkih trezora.

Stoga bismo mogli očekivati da će globalna potražnja za obveznicama Trezora, koje su do sada smatrane kao glavna rezervna sredstva, postati mnogo manje robusna, barem od strane velikih sadašnjih vlasnika dolarskih rezervi. Veći prinosi na trezorske hartije odmerili bi američke javne finansije. Sve veći trošak servisiranja duga značio bi političku klimu koja je još povoljnija za Fed koji bi smanjio stvarne troškove zaduživanja stimulisanjem monetarne inflacije.

MARIO ZNA i prof. dr MILA ALEČKOVIĆ- Sve će se promeniti – “Tvrdim da se eksperimenti vrše u Srbiji”

Nulta Tačka/ZeroHedge