Sat SUDNJEG DANA pomeren na 90 sekundi do ponoći: Za sve je kriv Putin- tvrde „naučnici“
Svet je bliži katastrofi nego ikad: Sat Sudnjeg dana, metaforična mera izazova čovečanstvu, pomeren je na 90 sekundi pre ponoći u utorak.
Odbor za nauku i bezbednost Bulletin of the Atomic Scientists je rekao da je taj potez — koji je bio najbliži rasprostranjenoj nesreći za koju je čovečanstvo ikada procenjeno — „u velikoj meri, mada ne isključivo“ zbog rata u Ukrajini.
Naučno telo procenjuje sat svakog januara. Ovo je prvo potpuno ažuriranje otkako je specijalna vojna operacija u Ukrajini počela prošlog februara, što je izazvalo rat u Evropi i novu poplavu izbeglica.
Sat je napravio pometnju kada je postavljen na 100 sekundi do ponoći 2020. godine, prvi put kada se čuveni sat spustio na sekunde, a ne na minute. U to vreme, naučnici Biltena su rekli da smo „na pragu propasti“. Ostao je na 100 sekundi do ponoći 2021. i 2022. godine .
🔶 🍿🇺🇦 KOKAINSKA VEZA – Izašao dokumentarac vaksera Šon Pena o Ukrajini “Superpower” https://t.co/bgx9KZFWyr
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 24, 2023
Naučnici koji stoje iza sata Sudnjeg dana koriste ga da upozore čovečanstvo na pretnje iznutra – opasnosti sa kojima se suočavamo od sopstvenih tehnologija, posebno kroz nuklearni rat, takozvane globalne klimatske promene i biotehnologiju.
O novom ažuriranju, Meri Robinson, bivša Visoka komesarka UN za ljudska prava, rekla je: „Sat sudnjeg dana oglašava alarm za celo čovečanstvo. Mi smo na ivici propasti. Ali naši lideri ne deluju dovoljnom brzinom da bi se obezbedila mirna planeta koja je pogodna za život.“
Veliki deo saopštenja od utorka fokusirao se na Rusiju i svaljivanje krivice na Putina.
„Čak i ako se izbegne nuklearna upotreba u Ukrajini“, rekao je Stiv Feter, dekan diplomskog fakulteta i profesor javne politike na Univerzitetu Merilend, „rat je doveo u pitanje nuklearni poredak — sistem dogovora i razumevanja koji su konstruisani preko šest decenija da se ograniče opasnosti od nuklearnog oružja“.
Feter je takođe primetio da SAD, Rusija i Kina rade na modernizaciji svog arsenala.
Bilten sa sedištem u Čikagu osnovali su 1945. Albert Ajnštajn i naučnici koji su pomogli razvoj prvog atomskog oružja u Projektu Menhetn. Tokom godina, njeni članovi su uključivali desetine nobelovaca.
