Sateliti sve moćniji: Nadzor iz svemira vodi ka gubitku privatnosti
Decenijama su stručnjaci za privatnost bili oprezni u pogledu nadzora iz svemira. Plašili su se satelita koji su dovoljno moćni da zumiraju pojedince, snimajući krupne planove koji bi mogli razlikovati odrasle od dece ili osobe koje su u neprirodnom položaju od onih u prirodnom stanju.
Sada, sasvim iznenada, kažu analitičari, startap gradi novu klasu satelita čije bi kamere po prvi put radile upravo to.
„Akutno smo svesni implikacija na privatnost“, rekao je u intervjuu Tofer Hadad, šef kompanije Albedo Space, kompanije koja proizvodi nove satelite. Tehnologija njegove kompanije slikaće ljude, ali neće moći da ih identifikuje, rekao je. Albedo je, dodao je gospodin Haddad, ipak preduzimao administrativne korake kako bi se pozabavio širokim spektrom zabrinutosti za privatnost.
Svako ko živi u savremenom svetu se upoznao sa smanjenjem privatnosti usred naleta sigurnosnih kamera, tragača ugrađenih u pametne telefone, sistema za prepoznavanje lica, dronova i drugih oblika digitalnog nadzora. Ali ono što nadzor čini potencijalno zastrašujućim, kažu stručnjaci, jeste njegova sposobnost da snima područja koja su nekada smatrana suštinski van granica.
„Ovo je ogromna kamera na nebu koju svaka vlada može koristiti u bilo kom trenutku bez našeg znanja“, rekla je Dženifer Linč, generalni savetnik Fondacije Electronic Frontier, koja je 2019. godine pozvala regulatore civilnih satelita da se pozabave ovim pitanjem. „Definitivno treba da budemo zabrinuti.“
U odnosu na tu zabrinutost, gospodin Haddad i druge pristalice Albedove tehnologije kažu da stvarne koristi moraju biti procenjene, posebno kada je u pitanju borba protiv katastrofa i spašavanje života.
„Znaćete koja kuća gori i kuda ljudi beže“, rekao je D. Džejms Bejker, bivši šef Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, koja licencira nacionalne civilne satelite za snimanje.
Sa sedištem u oblasti Denvera, Albedo Space ima 50 zaposlenih i prikupio je otprilike 100 miliona dolara. Planira da lansira svoj prvi satelit početkom 2025. godine, rekao je Hadad. Na kraju, on predviđa flotu od 24 svemirske letelice
Đorđe Totić: U toku je otimanje duša, obezboženi zombiji žele da vladaju! 261 Mario Zna, UŽIVO
Investitori u Albedo uključuju Breakthrough Energy Ventures, investicionu firmu Bila Gejtsa. Albedov strateški savetodavni odbor uključuje bivše direktore C.I.A. i Nacionalnu geoprostorno-obaveštajnu agencija, ogranak Pentagona.
Na veb lokaciji kompanije se ne pominje slikanje ljudi ili pitanja privatnosti. Uprkos tome, stručnjaci za izviđanje kažu da bi regulatori trebalo da se probude pre nego što njena letelica počne da snima prve krupne planove.
„To je velika stvar“, rekla je Linda Zal, bivša CIA zvaničnica čija je višedecenijska karijera uključivala neke od najmoćnijih špijunskih satelita u zemlji. Mogućnosti će se širiti, predviđa ona, kada ljudi shvate da stvari koje pokušavaju da sakriju u svojim dvorištima sada mogu da se posmatraju sa novom jasnoćom. „Privatnost je pravi problem“, rekla je dr Zal.
„To nas vodi korak bliže svetu koji Veliki brat posmatra“, dodao je Džonatan C. Mekdauel, astrofizičar sa Harvarda koji objavljuje mesečni izveštaj o razvoju civilnog i vojnog svemirskog programa.
Dok su svemirske letelice u orbiti već dugo proučavale planetu, potencijal da se civilni život nadzire pomoću satelita je potisnut zbog nuklearne katastrofe u Černobilju. Moskva je negirala bilo kakve ozbiljne probleme. Ali nevojni američki satelit napravio je sliku 29. aprila 1986, pokazujući da je jezgro reaktora puklo u vatrenom proboju koji je izbacivao smrtonosne radioaktivne ostatke u atmosferu.
Američki mediji objavili su sliku. To je potvrdilo katastrofu, pomoglo u pokretanju polja satelitskog novinarstva i – skoro odmah – podstaklo strah od nadzora iz svemira.
„Očekuje se da će se kvalitet slika brzo poboljšati“, upozorio je Privacy Journal, mesečni bilten objavljen u Vašingtonu, ubrzo nakon atomske katastrofe. Direktori televizijskih vesti, kako se navodi, sada pokušavaju da dobiju neometan pristup svemirskim slikama koje bi na kraju mogle da prate sve, od kretanja trupa do đakuzija u dvorištu.
Vizuelna snaga svemirske kamere obično se izražava kao dužina, u metrima, najmanje karakteristike koju može da snimi. Cifra za rane kamere bila je u metrima. Sada su centimetri. Sve u svemu, kažu stručnjaci, to poboljšanje čini nove slike stotinama puta detaljnijim i otkrivajućima.
Direktor SZO kaže da nezavisni mediji moraju biti „zbrisani“ pre nego što se bolest X pojavi https://t.co/LM36gSoK7X
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 20, 2024
Satelit koji je snimio Černobil 1986. godine bio je poznat kao Landsat. NASA ga je izgradila za praćenje useva, šuma i drugih resursa na terenu. Orbita letelice bila je otprilike 400 milja(644km), a njena kamera je mogla da razaznaje prizemne objekte od čak 30 metara. Nasuprot tome, černobilski kompleks bio je dugačak skoro kilometar. Tako da su analitičari mogli lako da vide to i eksplodirani reaktor.
Posle Hladnog rata, 1994. Klintonova administracija je odobrila komercijalnu upotrebu američke špijunske tehnologije. Do 1999. godine, Space Imaging, podružnica Raytheon i Lockheed Martin, lansirala je svoj prvi satelit. Imao je moć razdvajanja od jednog metra. New York Times je prikazao prvu sliku satelita na svojoj naslovnoj strani. Spomenik Vašingtonu se jasno isticao, i njegova duga senka na jutarnjem svetlu.
Kao što je predviđeno, slike iz orbite su se stalno poboljšavale u kvalitetu, pomažući vestima o ratovima, izbeglicama, tajnim bazama, kršenju ljudskih prava, uništavanju životne sredine, prirodnim katastrofama i vojnim kretanjima.
2016. godine Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za otkrivanje zloupotreba rada u industriji morskih plodova koje su predstavljale ropstvo. Njegovi novinari su koristili satelitske snimke za praćenje industrijskih brodova. Mnoge novinske organizacije, uključujući The Times, sada zapošljavaju stručnjake koji su vešti u analizi satelitskih snimaka.
Mark Brender, pionir satelitskog novinarstva, primetio je da novinari na terenu mogu biti uznemiravani i blokirani. „Ali kamere u svemiru su bezbedne od takvih pritisaka“, rekao je on. „Postale su neophodne za slobodno društvo kao ručni fotoaparat ili štamparska mašina.
Danas, najmoćniji civilni sateliti za snimanje mogu razlikovati objekte na tlu prečnika čak 30 centimetara. Slike omogućavaju analitičarima da razaznaju oznake na putu, pa čak i repne brojeve aviona.
Albedo ima za cilj da ide napred tako što će slikati objekte male čak 10 centimetara ili četiri inča. To je postalo moguće jer je Trampova administracija 2018. preduzela korake da ublaži propise koji regulišu rešavanje civilnih satelita. „Uskoro“, Technology Review, M.I.T. magazin, upozorio je 2019. godine, „sateliti će moći da vas posmatraju svuda sve vreme“.
Ono što je inspirisalo Albedove oštre ciljeve jasnoće, rekao je gospodin Hadad, jeste to što je gospodin Tramp podelio američku špijunsku sliku sa svog Tviter naloga na kojoj se vidi teško oštećena lansirna platforma u Iranu. Rezolucija slike je procenjena na otprilike 10 centimetara, što je dovelo do široke rasprave o komercijalnim mogućnostima.
Gospodin Haddad je odrastao u Hjustonu i studirao je inženjerstvo na Univerzitetu Džon Hopkins i Univerzitetu Teksas. Zatim je radio za Lockheed Martin u Sunnivaleu, u Kaliforniji — koji je dugo gradio špijunske satelite. Neki mogu da pariraju ili premašuju školski autobus po veličini i obično koštaju milijarde dolara.
G. Haddad je osnovao Albedo sa Vinstonom Tri, bivšim Facebook softverskim inženjerom, i AiJai Lasaterom, bivšim satelitskim inženjerom kompanije Lockheed Martin. Videli su komercijalno tržište za slike od 10 centimetara, ali ne i ako su troškovi astronomski. Njihovo rešenje je bilo postavljanje satelita u veoma niske orbite koje su bile relativno blizu njihovim zemaljskim subjektima. To bi omogućilo satelitskoj floti da koristi manje kamere i teleskope, smanjujući troškove.
Landsat je bio u orbiti više od 650km kada je snimio Černobil. Nasuprot tome, osnivači Albeda planirali su orbite do 160km na malim visinama, svemirske letelice su presecale tanku spoljašnju atmosferu planete, što ih može usporiti i skratiti njihov orbitalni život. Letelica Albedo, nešto veća od frižidera pune veličine, koristiće mlaznice za pojačavanje da bi se suprotstavila atmosferskom otporu.
Za punjenje baterija, sateliti često imaju velike nizove solarnih panela koji se rašire poput krila. Ne Albedo. Da bi smanjili otpor, osnivači su planirali cilindričnu letelicu prekrivenu solarnim ćelijama.
Albedo je osnovan 2020. godine, a gospodin Haddad se na samom početku suočio sa zabrinutošću za privatnost. Obraćajući im se u diskusiji na onlajn tehničkom forumu, napisao je: „Shvatamo da moramo pravilno da se pozabavimo prevencijom privatnosti i zloupotrebe.
Da bi se smanjili rizici, dodao je gospodin Haddad, kompanija će odobravati nove kupce od slučaja do slučaja, razvijati načine za identifikaciju loših aktera i pobrinuti se da odredbe i uslovi ugovora predviđaju kaznene mere za kršenje politike kompanije.
U decembru 2021. Albedo je dobio odobrenje regulatora za postavljanje satelita za snimanje sa rezolucijom od 10 centimetara. Njegova tehnologija brzo je privukla pažnju vojske i državnih obaveštajnih agencija.
2022. godine, Albedo je dobio ugovor od 1,25 miliona dolara sa Vazduhoplovnim snagama da vidi da li oprema kompanije može da ispuni standardnu skalu ocenjivanja koja meri interpretabilnost slike. Testovi su uključivali identifikaciju hardvera na elektronskim kombijima, oklopima na borbenim avionima i raketnim cevima na ratnim brodovima.
U aprilu 2023. kompanija je dobila još jedan ugovor od 1,25 miliona dolara — ovog puta sa Nacionalnim vazdušno-kosmičkim obaveštajnim centrom, koji procenjuje strane pretnje. Krajem prošle godine, takođe je potpisao ugovor da tu tehnologiju proceni Nacionalna izviđačka kancelarija, koja upravlja nacionalnim špijunskim satelitima.
Na sajtu Albeda navodi se da njegove slike mogu pomoći vladama da „nadgledaju žarišta, eliminišu neizvesnost i brzo se mobilišu“. Kompanija, navodeći svoje osnovne vrednosti, kaže da podržava „istraživačko novinarstvo zasnovano na podacima“ između ostalih aktivnosti koje „obezbeđuju da poboljšamo svet u kome živimo“.
Ilustrujući posmatračke moći flote, gospodin Tri, suosnivač Albeda, rekao je da svemirske kamere mogu da otkriju takve detalje vozila kao što su krovovi, trkačke trake i stvari u kamionu s ravnim platformama. „U nekim slučajevima“, rekao je on, „možda ćemo čak moći da identifikujemo određena vozila, što do sada nije bilo moguće.
Kompanija očekuje da će među civilnim kupcima biti urbanisti koji traže rupe na putevima, grupe za očuvanje koje prate divlje životinje, osiguravajuće kompanije koje istražuju oštećenja krovova i kompanije za dalekovode koje žele da spreče šumske požare.
Džon E. Pajk, direktor Global Security.org, neprofitne istraživačke grupe sa sedištem u Aleksandriji, Va., rekao je da Albedo umanjuje značaj onoga što bi moglo da postane značajno.
„Počećete da viđate ljude“, rekao je. „Videćete više od tačaka.“ Satelitski snimci Palestinaca koji beže u pojasu Gaze, primetio je gospodin Pajk, ilustruju trenutna ograničenja posmatranja. Slike pokazuju ili guste gomile u kojima se ne mogu uočiti pojedinci ili — u slučaju manjih grupa ljudi na putevima — sitne mrlje i tamne mrlje.
G. Pajk je ponovio reči g. Hadada rekavši da nova tehnologija neće moći da identifikuje određene pojedince. Međutim, on je rekao da će svemirske kamere najverovatnije moći da razlikuju decu od odraslih, kao i one koji se sunčaju u kupaćim kostimima od onih koji uopšte nemaju odeću.
„Ovo je arhetipska briga o privatnosti prvog reda – da bi vas neko video kako se sunčate“, rekao je gospodin Pajk.
Pravni stručnjaci primećuju da su dronovi visoko regulisani saveznim, državnim i lokalnim zakonima koji ih čine predmetom tužbi za povredu poseda i kršenje privatnosti. Zone zabranjenih letova ne uključuju samo aerodrome, vojne baze i sportske događaje, već i pojedince. Kalifornijski zakon zabranjuje operaterima dronova, osim ako nemaju dozvolu, da fotografišu ljude koji se bave privatnim, ličnim ili porodičnim aktivnostima.
Gospođa Linč iz fondacije Electronic Frontier rekla je da joj je njeno obeshrabrujuće iskustvo sa satelitskim regulatorima pre pola decenije sugerisalo da će se malo učiniti da se naloži zaštita privatnosti od očiju sa neba.
Albedo i njegovi pristalice, dodala je ona, „operišu sa slepim očima i ne vide posledice“ za ljudska prava.
