Sauron Tehnokrata: Jedan digitalni novčanik da vlada svima
Elita već vodi velike pilot šeme za budućnost koju želi, a koju mi ne želimo. Nisu suptilni u vezi ovoga. Oni to ne kriju.
Plan je jedna aplikacija koju je izdala vlada koja sadrži vašu medicinsku dokumentaciju, evidenciju o zapošljavanju, putnu evidenciju, evidenciju o obrazovanju, evidenciju o vakcinaciji, poresku evidenciju, finansijsku evidenciju, kao i (potencijalno) kopije vašeg potpisa, otisaka prstiju, skeniranja lica, uzoraka glasa i DNK.
Sve se lako čuva na vašem telefonu…i deli se sa vladama devetnaest zemalja (plus Ukrajina) i preko 140 drugih javnih i privatnih partnera. Svi od Dojče banke preko ukrajinskog Ministarstva za digitalni progres do Samsung Europe.
Ovu aplikaciju ćete koristiti da plaćate, podnosite zahtev za kredite, plaćate poreze, preuzimate recepte, prelazite međunarodne granice, započinjete poslove, rezervišete preglede kod lekara, aplicirate za poslove i čak potpisujete digitalne ugovore na internetu.
Oslobađanje Srbije i Sveta idu u jednom koraku | Alek Kavčić | Mario Zna, 318 Uživo
Preduzeća i vladine agencije bi pristupile ovim podacima iz pozadinske mreže da bi sprovele „automatske provere prošlosti“.
Nemačka federacija potrošačkih organizacija (Verbraucherzentrale Bundesverband, VZBZ) izrazila je zabrinutost da bi takva aplikacija „predstavljala rizik za privatnost i podatke“, na šta je jedini odgovor „uh, za to je i napravljena!“.
Uzgred, ništa od ovoga nije hipotetičko. To je Potencijal.
Samo jedna od pilot šema „izrada prototipova i testiranje slučajeva korišćenja“ za novčanik evropskog digitalnog identiteta (EUDI), postoje najmanje tri druge.
Ovo je najnoviji razvoj događaja u razvoju koji datira od rođenja Covid-a i dalje, a EUID novčanik se reklamira od 2021.
Nedavno mi je skrenuta pažnja pre nekoliko dana, kada sam slučajno naišao na ovaj članak – Zašto bi vam trebao „EU novčanik“? – od Antona Čaščina.
Čaščin je predsedavajući fintech investicione grupe N7, a njegov članak je prilično dobar primer stvari koje možete očekivati da vidite u većim mejnstrim prodajnim mestima kako se približavamo punoj implementaciji EUID-a. U njemu se govori o troškovima prevare i o tome kako će digitalne ID šeme učiniti sve mnogo sigurnijim i efikasnijim, ali se žali na „nedostatak harmonizacije“ preko granica i sistema.
Rat protiv hrišćanstva: Engleski savet zabranjuje molitve u ime ‘inkluzivnosti’ ‼️🙏🏻 https://t.co/wdN7dgUR4D
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 6, 2025
To je standardna stvar.
Zanimljivo je da on takođe ističe da su digitalne ID šeme na nacionalnom nivou dobile ogroman podsticaj od „pandemije“ Covid-a:
u Belgiji, brzo usvajanje njegovog, onlajn sistema identifikacije u periodu 2021–2022, podstaknuto je vladinim nalogom koji zahteva propusnicu za COVID-19 za posete restoranima. Itsme-ov digitalni identitet ponudio je potrošačima najpogodniji način da dobiju propusnicu, udvostručavajući korisničku bazu sa 3 miliona na 6 miliona u roku od godinu dana. Ovo pokazuje da usvajanje kod potrošača sledi kada je usluga potrebna i podržana poverenjem vlade.
On je u pravu. Covid je pokrenuo digitalnu identifikaciju/vakcinu, i od tada je izgubio zamah. Dakle, možda je ono na šta zaista treba da budemo u potrazi je za sledećim velikim „razlogom“. „Katastrofalni katalizatorski događaj“, da pozajmim frazu.
Šta mislite za šta su planirali da ljudima odjednom zatreba digitalni ID novčanik?
Valjda ćemo saznati.
U drugim vestima u vezi sa digitalnim ID-om, Jordan je najavio da će digitalna ID biti primenjena i da će morati preko nje da se glasa na njihovim sledećim izborima.
Kamerun je pre samo nekoliko dana pokrenuo svoj novi nacionalni ID sistem, koji bi potencijalno mogao da postane potpuno digitalan u bliskoj budućnosti.
A Toni Bler se vratio na svoj omiljeni hobi, tvrdeći da će Britanci rado zameniti privatnost za efikasnost.
To se nastavlja i nastavlja.
I odeljenje za vladinu efikasnost će se baviti digitalnim identitetom.
Na kraju krajeva, šta bi moglo biti „efikasnije“ od jedne aplikacije koja se koristi za sve? Zar nije Ilon već rekao da želi da X bude „aplikacija za sve“?
Jedina razlika je u tome što bi američka verzija mogla biti više privatna nego javna, ali da li više postoji stvarna razlika?
