Šef Mosada upozorava Vašington
Šef Mosada Dejvid Barnea upozorio je svoje američke kolege da se ne pridružuju obnovljenom nuklearnom sporazumu sa Iranom, objavio je Izrael u četvrtak, nakon što se šef ove agencije vratio iz Vašingtona. Tokom svog putovanja sastao se sa šefovima CIA, FBI, Saveta za nacionalnu bezbednost, Pentagona i Zajedničkog štaba, kao i sa visokim zvaničnicima Stejt departmenta.
Barnea je šefovima obaveštajnih službi pokazao „ osetljive obaveštajne materijale “ i jasno stavio do znanja da „ Izrael neće moći da stoji skrštenih ruku dok Iran nastavlja da obmanjuje svet “, navodi se u saopštenju iz kabineta izraelskog premijera. Međutim, Amerikanci su ga uverili da su SAD ostale „ posvećene bezbednosti Države Izrael “.
„ Amerikanci su istakli da neće dozvoliti Iranu da dobije nuklearno oružje i da će nastaviti da deluju u punoj saradnji sa Državom Izrael u pogledu regionalnih pitanja na Bliskom istoku koja se tiču bezbednosti Države Izrael .
Dok je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan potvrdio sastanak sa Barneom, on je odbio da pruži bilo kakve detalje, samo navodeći da je par razgovarao o „ niz globalnih i regionalnih pitanja “ i tvrdeći da je sastanak zakazan već neko vreme. Izraelski zvaničnici provode više vremena sa svojim američkim i evropskim kolegama, nastojeći da spreče oživljeni sporazum.
Izraelski lideri više od dve decenije tvrde da je Iran mesecima udaljen od razvoja nuklearne bombe, iako Teheran insistira da su njegove namere miroljubive. Prvobitni nuklearni sporazum, koji su 2015. godine potpisale SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija, Kina i EU, kao i Iran, trebalo je da ukine mnoge sankcije Islamskoj Republici uz ograničavanje njene sposobnosti da obogaćuje uranijum daleko ispod nivoa potrebnog za pravljenje atomske bombe. SAD su se povukle pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom 2018. godine, proglasivši sporazum suštinski manjkavim i uvevši dodatne sankcije Teheranu.
Nacrt novog sporazuma koji je procurio prošlog meseca pokazuje proces u četiri faze koji počinje trenutnim ukidanjem sankcija za 17 iranskih banaka i 150 drugih privrednih subjekata. Iran bi takođe odmah počeo da smanjuje svoje nuklearne aktivnosti, koje je povećao iznad nivoa dozvoljenih sporazumom iz 2015. kada se nijedna od drugih strana nije pridržavala svojih uslova.
