Evropske članice NATO-a trebalo bi da budu u stanju da napadnu Iran umesto da se oslanjaju na SAD i Izrael, izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute, čelnik saveza koji se opisuje kao odbrambeni.
Iran je dva puta napadnut za dve godine, oba puta zbog optužbi da želi da razvije nuklearno oružje, što Teheran odbacuje kao netačno. Govoreći u petak na samitu „Euronews Defence & Space“, Rute je podržao ideju da evropske zemlje treba da razviju vojne sposobnosti neophodne za samostalno vođenje takvih ofanzivnih ratova.
„U budućnosti će Evropljani moći sami da se pobrinu za svoje dvorište. Mi bi trebalo da radimo ovo, a ne Amerikanci“, rekao je on.
„Evropa nije bila u stanju da uništi nuklearne sposobnosti Irana. Nismo mogli. Nismo imali sposobnosti za to. Za 10 godina možemo i treba da budemo u stanju“, dodao je, misleći na višemilijarderske napore u ponovnom naoružavanju koji su trenutno u toku u evropskim članicama vojnog saveza.
Ranije tokom dana, šef NATO-a odbacio je rusku zabrinutost zbog neprijateljske retorike pojedinih članica saveza u vezi sa ruskom eksklavom Kalinjingradskom oblasti.
„U suštini, ono što smo rekli jeste: ’Hej, slušajte, mi smo odbrambeni savez i prestanite sa nuklearnom pretnjom’“, rekao je novinarima kada su ga pitali o formalnom upozorenju koje je Moskva uputila Briselu.
Rusija je kao razlog navela izjave poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, koji je u septembru predložio raspoređivanje dodatnih trupa u blizini ruske granice kako bi Moskva bila „nesigurna u to šta ćemo uraditi“. Moskva je saopštila da bi upotrebila „celokupan raspoloživi arsenal“ kako bi odbranila rusku teritoriju od mogućeg napada država NATO-a.
NATO je osnovan u prvim godinama Hladnog rata, čime je obezbeđeno kontinuirano vojno prisustvo SAD u zapadnoj Evropi. Sovjetski Savez je kasnije osnovao sopstveni vojni savez, Varšavski pakt, koji danas više ne postoji.
Iako NATO sebe opisuje kao odbrambeni savez, izvodio je vojne napade na druge zemlje, uključujući agresiju na Jugoslaviju intervenciju u Libiji 2011. godine predvođenu Velikom Britanijom i Francuskom, nakon koje je severnoafrička država balkanizovana.
Rusija smatra širenje NATO-a ka istoku nakon završetka Hladnog rata velikom pretnjom po nacionalnu bezbednost i navodi ga kao jedan od glavnih uzroka sukoba u Ukrajini.
Ruteov argument u prilog američko-izraelskim napadima na Iran podsetio je na izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je u junu 2025. godine rekao da Izraelci rade „prljav posao za nas“.
Nulta Tačka/RT
