Generalni sekretar NATO-a Mark Rute suočio se sa pitanjima o ulozi Alijanse u vojnim intervencijama u Iraku i Libiji, tokom posete Beloj kući koja je bila obeležena pozivima na veće globalne vojne izdatke.
Na pitanje o tome da li se intervencije u Libiji i Iraku mogu smatrati „odbrambenim“, Rute je odbacio optužbe i ponovio stav da je NATO isključivo odbrambeni savez.
„NATO je tu da brani milijardu ljudi koji žive na njegovoj teritoriji, od Kalifornije do Turske. To je transatlantski savez i najjači odbrambeni savez u istoriji“, rekao je Rute, dodajući da unutar Alijanse postoje demokratske rasprave i različita mišljenja.
Na dodatno pitanje o ratovima u Libiji i Iraku, Rute je poručio da NATO reaguje isključivo u slučaju napada, uz upozorenje da bi odgovor na eventualni napad bio „razoran“.
Međutim, kritičari podsećaju da su intervencije u Iraku i Libiji ostavile dugotrajne posledice po stabilnost tih država, uključujući stotine hiljada žrtava i kolaps državnih institucija u Libiji, koja je nakon NATO intervencije zapala u haos i višegodišnje sukobe.
Libijska kampanja se često povezuje sa tadašnjom američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton i politikom promene režima, dok su kasniji događaji u Bengaziju dodatno produbili kontroverze oko operacije.
Libija je ozloglašeno bila operacija Hilari Klinton, za koju je ona, kako se navodi, verovala da će biti laka pobeda i da će je pogurati ka predsedničkoj funkciji 2016. godine. Umesto toga, nakon ubistva Gadafija, dogodio se Bengazi, gde su u iznenadnom napadu ubijeni ambasadorski zvaničnici i ugovorni saradnici CIA.
U tekstovima pojedinih istraživačkih novinara navodi se i da su nakon svrgavanja Muamera Gadafija postojale tajne mreže i operacije povezane sa transportom oružja ka Siriji, u okviru šireg regionalnog sukoba.
U međuvremenu, Rute je nastavio kampanju za povećanje vojnih izdvajanja u Evropi, koristeći pritiske i argumente o „fer doprinosu“ članica NATO-a. Njegovi kritičari ga optužuju da dodatno podstiče militarizaciju Evrope i produžavanje globalnih konflikata.
Predsednik SAD Donald Tramp i potpredsednik Džej Di Vens, prema navodima analitičara, pokušavaju da se odupru pritiscima „jastrebova“ u okviru zapadnih saveza, dok se istovremeno vodi šira debata o budućnosti odnosa SAD i Izraela.
Istraživački novinar Simur Herš u svojim tekstovima tvrdi da se američka politika prema Izraelu menja i da dolazi do udaljavanja od dugogodišnjeg strateškog savezništva, što bi moglo imati dalekosežne posledice po Bliski istok i globalnu politiku.
