Šef NATO-a: Odnosi sa Rusijom su „uništeni“ čak i ako se rat završi
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponudio je svoju najoštriju i najstrašniju ocenu stanja do sada odnosa Rusije i Zapada, rekavši u ponedjeljak da čak i ako se rat brzo završi, odnosi se ne mogu popraviti. On je opisao da su, što se tiče NATO-a, odnosi u ovom trenutku „uništeni“.
Čak i ako se borbe završe, mi se nećemo vratiti u neku vrstu normalnih, prijateljskih odnosa sa Rusijom. Poverenje je uništeno“, rekao je on. „Mislim da je rat imao dugotrajne posledice po odnose sa Rusijom“.
Pre ove oštre procene tvrdio je da je NATO nastojao da izgradi pozitivne odnose sa Rusijom odmah nakon Hladnog rata – uprkos činjenici da je širenje vojne alijanse na istok i dolazak na prag Rusije počelo ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza, prema priznanjima američkih diplomata.
Ali on je takođe rekao da postoji mogućnost da Moskva može da spase izvestan stepen prethodnog „poverenja“ koje je narušeno vojnom intervencijom:
„Rusija može da uradi isto što su mnoge druge evropske zemlje učinile od kraja Drugog svetskog rata, može da izabere mir, da izabere saradnju, da izabere da veruje svojim susedima umesto da uvek budu tako agresivni susedi kao što je to Rusija radila protiv Gruzije, protiv Ukrajine“, rekao je Stoltenberg.
Zanimljivo je da je istog dana kada je to izjavio šef NATO-a, nemački kancelar Olaf Šolc ocenio odnose sa Rusijom i sugerisao da oni nisu potpuno uništeni ili potpuno prekinuti.
Mejnstrim mediji: Stiže “KAMILJI GRIP” – Savetuju izbegavanje pijacahttps://t.co/xvdWQpdKjY
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 14, 2022
Otišao je toliko daleko da je sugerisao da bi se ekonomski odnosi mogli obnoviti nakon rata. „U ovom trenutku odnosi koje imamo se smanjuju, smanjuju, smanjuju“, rekao je on, prenosi Rojters. On je kvalifikovao da „Rusiji koja završava rat“ treba dati šansu da obnovi ekonomske veze.
Ali samo prošle nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je svoju zemlju da bi „specijalna vojna operacija“ mogla da bude „dug proces“. On je naglasio da bi postizanje svih ciljeva Rusije moglo da bude dugotrajan put.
Osvrćući se na stav Moskve, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izneo je u petak sumornu procenu, sugerišući da bi stvari lako mogle izmaći kontroli u veliku direktnu konfrontaciju između nuklearnih sila. „Ako stvari krenu naopako, mogu poći naopako“, rekao je on norveškoj televiziji NRK. „To je užasan rat u Ukrajini. To je takođe rat koji može da postane punopravan rat koji se širi u veliki rat između NATO-a i Rusije“, rekao je on. „Radimo na tome svaki dan kako bismo to izbegli“.
Pa ipak, ostaje da nema ozbiljnih pregovora o primeni primirja, uprkos tome što se čini da neki evropski lideri poput francuskog Emanuela Makrona ili čak Šolca podržavaju snažniju diplomatiju i angažman sa Moskvom za okončanje krize. I naravno, neki su teže i hitnije osetili krizu snabdevanja energijom od drugih – pritisak koji će se tek osetiti tokom zime.
TEŠA TEŠANOVIĆ U PODKASTU MARIO ZNA! NE PROPUSTITE
