Šef NATO-a „pozdravlja“ saveznike koji odobravaju napade na Rusiju raketama dugog dometa
Odlazeći šef NATO-a Jens Stoltenberg osvrnuo se na pitanje da li SAD i Velika Britanija razmišljaju o tome da dozvole Ukrajini da udari na rusku teritoriju oružjem dugog dometa koje je isporučio Zapad. Predsednik Putin je prošle nedelje jasno naveo da bi Moskva i NATO, ako se to dogodi, bili u stanju direktnog rata.
Stoltenberg je umanjio važnost ove pretnje velike nove eskalacije u intervjuu za radio LBC u ponedeljak, rekavši da je „pozdravio“ diskusiju o raketama dugog dometa. On je za Foreign Policy odvojeno rekao da se zalaže za to da Zapad odobri dugotrajne udare na ruskom tlu.
„Pozdravljam ovaj razvoj događaja i ove odluke, ali konačne odluke donose pojedinačni saveznici“, rekao je Stoltenberg. „Saveznici imaju različite politike po ovom pitanju.
A ipak, čudno, činilo se da priznaje potencijal za nuklearnu konfrontaciju. „Do sada nismo videli nikakve promene u njihovom nuklearnom stavu koje bi zahtevale bilo kakve promene sa naše strane“, rekao je on, priznajući da u nuklearnom ratu neće biti pobednika.
Ovo je borba za opstanak, slede veliki udari na čovečanstvo | Milan Vilić | Mario Zna, 294 Uživo
On je bio pod pritiskom zbog pitanja o reakciji Rusije ako Zapad nastavi sa ovom dalekosežnom eskalacijom:
Upitan o mogućoj ruskoj odmazdi, Stoltenberg je rekao da „u ratu nema opcija bez rizika“.
Ali i dalje verujem da će najveći rizik za nas, za Ujedinjeno Kraljevstvo, za NATO, biti ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini“, dodao je on.
U ovom trenutku, ruska strana zaista „pobeđuje“ u smislu Putinovih ciljeva da u potpunosti kontroliše Donbas na istoku Ukrajine. Zelenski je iz očaja pokušavao da eskalira sukob protiv ruske teritorije i u nadi da će Moskva biti prinuđena da povuče ljudstvo iz Donjecka i preusmeri je na Kursk.
Stoltenberg je odbacio Putinovu tvrdnju da će NATO biti direktan deo rata ako se odobre dalekosežni napadi na Rusiju. On je u odvojenom intervjuu za Foreign Policy izjavio: „Ovo nije tačno kada predsednik Putin kaže da ćemo postati strana u sukobu“.
Određuju događaje, kontrolišu vlade širom sveta! Upoznajte porodicu Rotšild koja želi da vlada vašim životima https://t.co/7XNyGMdYJ4
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 17, 2024
On je pokušao da objasni da s obzirom da NATO ne smatra Iran i Severnu Koreju direktnim stranama u sukobu zbog njihovih navodnih isporuka vojne pomoći Moskvi, ni Rusija ne bi trebalo da vidi NATO u istom svetlu.
Naravno, ono što Stoltenberg izostavlja je srž pitanja: da bi to uključivalo zapadnjačko oružje koje direktno pogađa rusku teritoriju, možda čak i do Moskovske oblasti. Ništa od ovoga neće uveriti Putina da NATO nekako nije strana u sukobu.
Stoltenberg je istakao pravo Ukrajine na samoodbranu, što uključuje „pravo na udare po ciljevima unutar teritorije neprijatelja [Rusije]“. Šef NATO-a je izneo da se „zalaže za popuštanje ograničenja“ Ukrajine upotrebom zapadnog oružja dugog dometa za napad na Rusiju.
Da ispričam, Putin je predvideo ove argumente. On je prošlog petka objasnio: „Dakle, ovde se ne radi o tome da li da se dozvoli ukrajinskom režimu da udari Rusiju koristeći ovo oružje, već o odluci da li su zemlje NATO direktno uključene u vojni sukob ili ne. Ako se takva odluka donese, to će značiti ništa drugo do direktno učešće zemalja NATO-a, SAD, evropskih zemalja, u ratu u Ukrajini“.
Ruski lider je nastavio u svojim kratkim televizijskim primedbama: „Ovo bi predstavljalo njihovo direktno učešće i to, naravno, menja samu suštinu, samu prirodu sukoba. To će značiti da zemlje NATO-a, Sjedinjene Države i evropske zemlje, u ratu su sa Rusijom“. Nije mogao biti jasniji.
