ŠEF NATO-a Stoltenberg: Ukrajina da odluči da li je spremna da menja teritorije u zamenu za MIR
Šef Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da mir ima cenu, ali je insistirao da sve zavisi od Ukrajine
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u nedelju da alijansa predvođena SAD ima za cilj jačanje pozicije Ukrajine za pregovaračkim stolom, ali je dodao da bi svaki mirovni sporazum uključivao kompromise, uključujući teritoriju.
Stoltenberg je govorio na pregovorima Kultaranta u Finskoj, nakon sastanka sa finskim predsednikom Saulijem Niinistom. Dok je šef NATO-a rekao da je Zapad spreman da „plati cenu“ za jačanje ukrajinske vojske, Kijev će morati učiniti neke teritorijalne ustupke Moskvi kako bi okončao trenutni sukob.
„Mir je moguć“ , rekao je. “Jedino je pitanje koju ste cenu spremni da platite za mir? Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… ste spremni da žrtvujete za mir?”
Stoltenberg nije predložio koje uslove Ukrajina treba da prihvati, rekavši da je „na onima koji plaćaju najvišu cenu da donesu tu presudu“, dok NATO i Zapad nastavljaju da isporučuju oružje Ukrajincima kako bi „ojačali svoje ruke“ kada se konačno postigne rešenje dogovoreno.
Generalni sekretar nije direktno podržao ustupanje ukrajinske teritorije, ali je naveo primer Finske, koja je ustupila Kareliju Sovjetskom Savezu u sklopu mirovnog sporazuma tokom Drugog svetskog rata. Stoltenberg je finsko-sovjetsko rešenje opisao kao „jedan od razloga zašto je Finska mogla da izađe iz Drugog svetskog rata kao nezavisna suverena nacija“.
Stoltenbergova izjava dolazi usred rastućeg osećaja da bi Ukrajinu uskoro mogli pritisnuti na mirovni sporazum od strane njenih zapadnih „saveznika“. Dok američki i britanski zvaničnici javno insistiraju na tome da Ukrajina „može da dobije“ svoj rat s Rusijom, nedavni izveštaj CNN-a sugeriše da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u nastojanju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je tvrdio da neimenovane strane pokušavaju „malo da nas poguraju“ ka dogovoru, dok se javnost u zemljama koje podržavaju Ukrajinu „umorila od rata“.
Francuski predsednik Emanuel Makron javno je demantovao da je pozvao Zelenskog da se odrekne neke teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava, kao što je prošlog meseca sugerisao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer .
Kisindžer je u maju predložio da Ukrajina prihvati povratak na „status quo ante“, što znači da će se odreći svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i dati autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Krim je u sastavu Rusije od 2014. godine, dok je Moskva priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike nekoliko dana pre nego što je počela njena vojna operacija u februaru.
Zelenski je nekoliko puta mijenjao stavove o potencijalnom mirovnom sporazumu, pri čemu je predsednik povremeno izražavao interes za pregovore o nagodbi saRusijom, samo da bi njegovi zvaničnici, američki State Department ili sam Zelenski, ubrzo nakon toga izrazili suprotno mišljenje. Nakon što je krajem prošlog meseca najavio svoju spremnost da uđe u pregovore, Zelenski je nekoliko dana kasnije izašao i poručio svojim građanima da „neće biti alternative našim ukrajinskim zastavama“ koje se vijore nad republikama Donbasa.
NultaTačka/RT
