Šef nemačke države ograničio toplu vodu pod tušem na dva minuta zbog energetske krize

Nemačka se našla među zemljama koje su najteže pogođene energetskom krizom u Evropi koju je sama izazvala, a lideri industrije izražavaju bojazan da bi industrijska sila mogla biti zrela za masovnu deindustrijalizaciju i gubitak radnih mesta dok kompanije odlaze u mesta poput Sjedinjenih Država, gde je energija mnogo jeftinija.

Lična rutina za uštedu energije predsednika Saksonije-Anhalt Rajnera Haselofa uključuje ograničavanje upotrebe tople vode pod tušem na samo dva minuta i ostavljanje soba u njegovom domu bez grejanja.

„Kod kuće, topla voda se uključuje samo na kratko ujutru za tuširanje. Završio sam za najviše dva minuta, uključujući pauzu za nanošenje gela za tuširanje“, pohvalio se političar CDU u intervjuu za lokalne medije.

U svom stanu izgrađenom u istočnoj Nemačkoj u gradu Erfurtu, Haselofovi ograničavaju grejanje na prostor dnevne sobe/trpezarije, zagrevajući vazduh na maksimalno 20,5 stepeni Celzijusa. Ostale prostorije u domu ostaju hladne.

„Moja žena je kupila dodatne tople papuče i uvek nosi vunene džempere“, rekao je Haselof, napominjući da hladnoća nije uticala ni na njegovo ni na zdravlje njegove supruge, kao i da nijedno od njih nije obolelo od prehlade ove sezone.

Ovaj političar, koji je bio ministar-predsednik Saksonije-Anhalta od 2011, požalio se da „nažalost” njegov dom ostaje zavisan od gasa za potrebe grejanja. Porodica je sada na listi čekanja za toplotnu pumpu i nada se da će biti instalirana sledećeg leta, rekao je on.

Haselof se pridružio nekim drugim ministrima, predsednicima nemačkih 16 saveznih država u aktivnostima lične ekonomije usred energetske krize koja pogađa zemlju.

Centralnoevropski ekonomski gigant suočio se sa porastom troškova energije i padom dostupnosti nakon potpisivanja kampanje Evropske unije za uvođenje sankcija protiv Rusije i pokušaja da postave ‘ograničenje cena’ ruske nafte, koje su zahvatile nemačku industriju, preduzeća i obične građane.

U septembru je Michael Kretschmer, ministar-predsednik Saksonije, države koja se graniči sa Haselofovom, upozorio da će Berlin bankrotirati bez ruskog gasa i da mora učiniti sve što može da okonča „ekstremnu energetsku vanrednu situaciju“ koju je izazvala kriza, počevši od zaustavljanje ukrajinskog sukoba.

🔶 Nemačka: Sprovedene racije u objektima povezanim sa članovima grupe KLIMATSKIH AKTIVISTA “Poslednja generacija” https://t.co/2ASY3aYwPW

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 13, 2022

„Danas vidimo da ne možemo bez ruskog gasa. Naše sankcije su imale ulogu u izazivanju nestašice. Moramo svim silama da pokušamo da ovaj sukob privedemo kraju kako bismo ponovo pokrenuli ekonomsku saradnju sa Rusijom. Oružje se mora ućutkati“, rekao je Krečmer, koji je i zamenik lidera CDU.

Nemačka trenutno balansira na ivici recesije i suočava se sa sve većim ekonomskim i političkim pritiscima koji proističu iz troškova energije i hrane i besne inflacije. Međutim, nemački kancelar Olaf Šolc nastavlja da zauzima drugo mesto u odnosu na francuskog predsednika Emanuela Makrona u nastalom transatlantskom sporu između Vašingtona i Evrope, dok Zapad nastavlja da uranja glavom u krizu za koju neki posmatrači strahuju da bi mogla dovesti do krize bez presedana za Evropljane kao proizvođače čelika, proizvođače automobila, hemijske gigante, farmaceutske gigante i prehrambene kompanije koje prebacuju poslovanje u inostranstvo.

Makron se gorko požalio da će Zakon o smanjenju inflacije koji je usvojio Kongres i potpisao predsednik Bajden u avgustu, a koji nudi „zelene“ subvencije za proizvođače koji posluju u SAD, „pocepati Zapad“ ako se ne izvrše promene kako bi se uračunao evropski interes.

Francuski lider je takođe kritikovao SAD zbog „dvostrukih standarda“ nakon što je shvatio da američke energetske kompanije prodaju prirodni gas u zemlji „za 3-4 puta manje nego što mi moramo da platimo“.

Nemački državnik i bivši lider SPD-a i Die Linke stranke Oskar Lafontaine nedavno je pozvao Berlin da uspravi kičmu, rekavši da su pokušaji vlade da „baci“ uništavanje gasovoda Severni tok „pod tepih“ „patetični i kukavički“ i upozorio da će Nemačka nastaviti da bude „uvučena u sukobe Vašingtona sa Moskvom i Pekingom kao američki vazal” osim ako se ne založi za sopstvene interese u nastajanju multipolarnog svetskog poretka.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta naglašavao da je Moskva i dalje spremna da ispuni sve svoje ugovorne obaveze o prodaji energije Evropi, uključujući Nemačku, i da potpiše nove ugovore ako bude potrebno. Putin je još u maju upozorio da će napori Brisela da odvoji EU od Rusije u energetskom sektoru biti „samoubilački“ i da će dovesti do toga da blok izgubi svoju konkurentsku prednost u odnosu na glavne konkurente.

TEŠA TEŠANOVIĆ U PODKASTU MARIO ZNA! NE PROPUSTITE

Nulta Tačka/InfoWars