Šef spoljne politike Zelenih u Nemačkoj poziva EU da uvede sankcije Turskoj
EU bi trebalo da razmotri preduzimanje „ekonomskih mera“ protiv Turske zbog njenog stava u sukobu između Rusije i Ukrajine, tenzija sa Grčkom i drugih pitanja, smatra visoki nemački poslanik Jirgen Tritin. Bivši ministar za životnu sredinu, a sada šef spoljne politike u nemačkoj Zelenoj partiji, Tritin je to rekao u intervjuu grčkom listu Katimerini objavljenom u ponedeljak.
„Turska redovno podriva zajedničke interese EU i NATO. To podriva politiku sankcija Rusiji, deluje protiv međunarodnog prava u Siriji, sprečava kontrolu embarga UN na oružje protiv Libije i krši suverena prava Grčke, saveznice u NATO-u i članice EU“, rekao je Tritin, pozivajući se na Tursku po njenom starom imenu na engleskom.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je odbio da potpiše tekst deklaracije o članstvu Ukrajine u NATO
Poslanik je takođe pokrenuo lični napad na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, optužujući ga da sledi isključivo unutrašnje političke ciljeve, a „ignoriše“ zajedničke evroatlantske interese. EU bi trebalo da cilja na Ankaru ekonomskim ograničenjima kako bi poslala snažnu poruku da samoj Turskoj najviše treba blok, sugerisao je Tritin.
Budući da unutar NATO-a ne postoje mehanizmi sankcija, niti je moguće izbacivanje članice, EU mora veoma ozbiljno da razmotri preduzimanje ekonomskih mera i sankcionisanje Turske. Turskoj je potrebno evropsko tržište i potreban joj je savez sa NATO-om. To mu mora biti jasno rečeno.
Ankara je dugo težila da postane članica EU, prvobitno je pokrenula svoju kandidaturu još 1987. Međutim, proces je bio izuzetno spor, sa formalnim statusom kandidata tek 1999. godine.
Od tada je postignut mali ili nikakav napredak, dok je Turska imala ponovljene sukobe sa blokom oko raznih spoljnopolitičkih pitanja. Nije ispunila političke i ekonomske kriterijume koje je izneo Brisel da bi postala punopravna članica, dok su se veze sa EU postepeno pogoršavale od 2016, nakon neuspelog pokušaja državnog udara u zemlji i tenzija oko priliva migranata.
Poljska potpisala zahtev za reparacije iz Drugog svetskog rata, traži 1,2 biliona dolara
Poslednjih meseci, Ankara se našla u sukobu sa Briselom zbog svog dvosmislenog stava o ukrajinskoj krizi. Turska je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, održavajući veze i sa Moskvom i sa Kijevom i nastojeći da igra ulogu posrednika u tekućem sukobu. Turska je takođe doživela obnovljene tenzije sa svojim dugogodišnjim protivnikom – i NATO saveznikom – Grčkom, sa dve nacije upletene u ogorčenu prepirku oko navodne militarizacije Egejskih ostrva od strane Atine
