Sve vesti Svet

Šef Svetskog programa za hranu UN-a: 345 miliona ljudi JE NA IVICI GLADI

Šef Svetskog programa za hranu UN-a: 345 miliona ljudi JE NA IVICI GLADI

Šef Svetskog programa za hranu UN-a rekao je u sredu da je rekordnih 345 miliona ljudi sada akutno gladno zbog rastućih cena goriva i hrane.

Dejvid Bizli, šef Svetskog programa za hranu UN, rekao je da „rekordnih 345 miliona akutno gladnih ljudi maršira na ivicu gladi“.

Ovo predstavlja povećanje od 24% u odnosu na 276 miliona na početku 2022. Početkom 2020. godine, pre korona histerije, cifra je bila 135 miliona.

Ukupno, između 702 miliona i 828 miliona ljudi je bilo pogođeno glađu u 2021. godini, 46 miliona više od proseka prethodne godine od 722 miliona.

Šta je rečeno iz UN-a?

Bizli je govorio na sastanku povodom objavljivanja najnovijeg izveštaja o globalnoj gladi od strane Svetskog programa za hranu i četiri druge agencije UN.

„Postoji stvarna opasnost da će se još više popeti u narednim mesecima“, rekao je Bizli.

Pukovnik i Trampov vojni savetnik: Ukrajina bi mogla biti izbrisana sa karte sveta ukoliko ne dođe do pregovora

„Još više zabrinjava to što je, kada se ova grupa razbije, neverovatnih 50 miliona ljudi u 45 zemalja samo na korak od gladi.

Prema UN, problemi sa zalihama hrane su posebno ozbiljni u Africi i na Bliskom istoku.

Zašto se glad u svetu pojačava?

U izveštaju UN se navodi da izazovi za okončanje gladi i neuhranjenosti rastu zbog neujednačenog oporavka posle pandemije COVID-a 19, posledica klimatskih promena i oružanih sukoba. Rat u Ukrajini imao je ozbiljne posledice po globalnu bezbednost hrane nakon što su lanci snabdevanja već bili pod pritiskom zbog pandemije COVID-19.

I Ukrajina i Rusija su glavni izvoznici osnovnih žitarica i suncokretovog ulja. Zajedno, dve zemlje su činile trećinu svetskog izvoza pšenice i ječma i polovinu svetskog izvoza suncokretovog ulja.

Rusija i njen saveznik Belorusija su dva najveća izvoznika uree, ključnog sastojka đubriva.

Bizli je pozvao na političko rešenje koje bi omogućilo pšenici i žitu iz Ukrajine, koje je nazvao „svetskom korpom sveta“, da ponovo uđu na globalna tržišta.

Bizli je takođe pozvao na nova finansijska sredstva za humanitarne grupe kako bi se izborile sa „velikim nivoom gladi“, da bi se vlade oduprle protekcionističkim merama i investicijama za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta. Prema rečima zvaničnika, da su takve mere sprovedene, „rat u Ukrajini danas ne bi imao tako katastrofalan globalni uticaj“.

NultaTačka/DW