Šekler: Kentaur će preuzeti primat u Srbiji

Milanko Šekler, mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta, rekao je za RTS da će Srbija zbog malog broja vakcinisanih imati veći broj obolelih od kovida 19 nego ostatak Evrope, kao i da će talas kod nas trajati nekoliko nedelja duže.

Ukazuje da je nivo vakcinisanosti u svetu 63 odsto, a u Srbiji 47,5. Mi smo, kaže, deleko ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci, ističe Šekler.

Epidemijski brojevi iz dana u dan upozoravaju. Povećava se i broj pacijenata na respiratoru, na bolničkom lečenju, a svakodnevno i broj pozitivnih na koronavirus. Dnevno u kovid ambulantama beleže i više od 150 prvih pregleda, dok je doskoro bilo manje od 50. Raste i broj dece obolele od koronavirusa.

„Kentaur“ će preuzeti primat i u Srbiji

Milanko Šekler je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo da se širenje novih slučajeva prvenstveno vezuju za BA.4 i BA.5, te da sumnja da će nova varijanta BA 2,75, koja je na društvenim mrežama poznata i kao „kentaur“, preuzeti primat u Srbiji.

„I dalje je glavna briga širenje i prisustvo linija virusa omikrona BA.4 i BA.5“, kaže Šekler.

Podseća da je podvarijanta BA.5 uspela da prevari imunitet ljudi koji su preležali bolest, kao i vakcinisanih, pa se rast novih slučajeva beleži u celom svetu. Ukazuje da je podvarijanta BA 2,75, najveća briga u Indiji i još nekim zemalja u Evropi, na primer Velikoj Britaniji preko koje se virus i pojavio, ali da, kako kaže, za sada on ne zauzima neki bitan udeo u ukupnom broju novih slučajeva korone.

„Slučajevi koji su prouzrokovani sa BA.4 i BA.5. čine negde u 11 zemljama i do 100 odsto virusa, dok BA 2,75 svega u nekoliko zemlja beleži prisustvo i ne prelazi sedam odsto“, kaže Šekler.

Ukazuje da će talas u Srbiji trajati i do nekoliko nedelja duže zbog niskog procenta vakcinisanih, da u svetu on iznosi 63 odsto, a u Srbiji oko 47,5.

„Mi smo ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci“, ističe Šekler.

Kod nas će sledeći talas korone trajati duže

Ukazuje da će kod nas talas korone trajati nekoliko nedelja duže, i da ćemo imati veći broj obolelih od kovida 19 nego ostatak Evrope.

„Zato što imamo manji procenat vakcinisanih, zato što je prošlo godinu dana za veliki deo populacije koji je primio i treću dozu“, ukazuje gost Jutarnjeg programa.

Objašnjava da virus kod onih koji nisu vakcinisani, koji ranije nisu preležali virus i kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, virus može da se pojavi u težem obliku. Napominje da bi zdravstveni radnici koji rade u kovid sistemu trebalo da se vakcinišu kako bi bili spremni da budu na prvoj liniji odbrane od kovida. Govoreći o mogućim merama koje bi mogle da spreče porast novoobolelih, navodi da zemlje u Evropi nisu reagovale nekim dodatnim, novim merama, jer je kod njih vakcinisano i do 80 odsto stanovništva, te da će za nas važiti druga pravila.

„Mi ne razumemo, nećemo da shvatimo da je razlog zašto oni ne uvode dodatne mere taj što imaju ogroman procenat ljudi koji su vakcinisani, na primer Portugalija i Španija imaju 80 odsto vakcinisanih, što je skoro duplo u poređenju sa naših 47,5. Znači, mi smo u duplo težoj situaciji nego oni“, ukazuje Šekler.

Apeluje na građane da budu odgovorni i podseća da je korona sistemska bolest koja može da ugrozi srce, sposobnost pamćenja i da svako zaražavanje povećava rizik od dugog kovida.

Vukomanović: Ima i dece na lečenju

Profesor Vladislav Vukomanović, zamenik direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Doktor Vukan Čupić“, kaže za RTS da u toj ustanovi ima na lečenju dece obolele od kovida 19, ali da njihova klinička slika nije teška.

„To su uglavnom oni koji se otkriju tokom hospitalizacije zbog nekih drugih razloga i klinička slika za sada nije teška. Ti bolesnici su izolovani i poštujemo dosadašnju strategiju i metodologiju kada je reč o bolesnoj deci koja imaju kovid 19, da ukoliko ne zahtevaju mere intenzivne nege i zbrinjavanja, ona se upućuju u bolnicu ‘Dragiša Mišović’ na dalje lečenje, a potom se vraćaju kod nas“, navodi Vukomanović.

Dodaje da se najčešće radi o deci predškolskog uzrasta i hematoonkološkim bolesnicima.

„Koji kad se zaraze Sars-Kov-2 virusom to kod njih dugo traje, možda nedeljama uz sasvim blagu kliničku sliku ili čak odsustvo simptoma, koji nisu u vezi sa osnovnom bolešću“, kaže Vukomanović.

Hapatitis nepoznatog porekla

Govoreći o hepatitisu nepoznatog porekla od kog je do sada u svetu obolelo više od 1.000 dece, a preminulo njih 20, gost Jutarnjeg dnevnika rekao je da kod nas trenutno nema dece kod koje se sumnja na tu bolest.

Kada su mogućnosti dece za lečenje u zemlji iscrpljene, dodaje on, sastaje se Fond za upućivanje dece u inostranstvo na lečenje.

Navodi i da se devetogodišnji dečak iz Srbije koji je prebačen u Italiju na lečenje zbog novog hepatitisa oseća dobro, da mu se jetra oporavila, ali da su lekari otkrili drugo oboljenje – ablastičnu anemiju, zbog čega mu je, kako kaže, najverovatnije neophodna transplantacija koštane srži.

„Ove godine je upućeno 12 dece u inostranstvo na lečenje, najveći broj na transplantaciju jetre i pluća, dok je jedan određen broj bolesnika odlazio na kontrolne preglede. Takođe, upućeno je i oko 150 uzoraka za genetsko ispitivanje“, naveo je Vukomanović.

MARIO ZNA UŽIVO- Kada OVO čujete, znaćete ŠTA NAS ZAISTA ČEKA- Spremite se dobro jer biće VESELO

Nulta Tačka/Mediji