Sjedinjene Američke Države razmatraju povlačenje 10.000 vojnika iz Istočne Evrope
Sjedinjene Američke Države razmatraju povlačenje do 10.000 vojnika iz Istočne Evrope, izveštava NBC News, pozivajući se na izvore. Ova odluka mogla bi da bude povezana sa pregovorima predsednika Donalda Trampa sa Rusijom u cilju postizanja dogovora o sukobu u Ukrajini, dok SAD žele da se fokusiraju više na Kinu.
Pomenuti vojni kontingenti deo su 20.000 vojnika koje je administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena postavila u Evropu 2022. godine, nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, prenose neimenovani američki i evropski zvaničnici. Iako tačan broj još nije potvrđen, izvori navode da bi povlačenje moglo da utiče na američke trupe koje su stacionirane u Rumuniji i Poljskoj, dva NATO člana koja se nalaze u blizini ruske granice.
Evropski zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi potencijalno povlačenje moglo izazvati strah među članicama NATO-a da SAD napuštaju savez usled percipirane ruske pretnje. Bivši visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, Set Džouns, rekao je da bi ovakva odluka oslabila vojnu poziciju SAD u Evropi i povećala “spremnost Rusije da se meša u razne stvari širom Evrope”.
POGLEDAJTE: Mađarski premijer Viktor Orban ozbiljno udario na Soroša! 🇭🇺🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/26m77pR0WX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
Početkom 2025. godine, u Evropi je bilo gotovo 84.000 američkih vojnika, sa većinom koncentrisanom u Nemačkoj i Poljskoj, dok su manji kontingenti raspoređeni u Rumuniji, Estoniji i Litvaniji, prema podacima Američke evropske komande.
Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada administracija Donalda Trampa nastavlja da podstiče evropske članice NATO-a da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu, uključujući povećanje izdvajanja za odbranu, dok se fokusiraju na obuzdavanje Kine.
U međuvremenu, SAD vode pregovore sa Rusijom u cilju postizanja primirja u sukobu u Ukrajini i obnovu bilateralnih odnosa koji su dostigli najniži nivo tokom administracije Džoa Bajdena. Moskva je više puta izrazila snažnu zabrinutost zbog širenja NATO-a i vojnih aktivnosti alijanse na njenim granicama.
Rusija je pozdravila volju Vašingtona da istraži “stvarne uzroke” sukoba u Ukrajini, uključujući želju Kijeva da se pridruži NATO-u, što je dugoročno bila crvena linija za Moskvu.
Nulta Tačka/RT
