Uoči ovogodišnjeg samita NATO-a u Ankari, Alijansa je objavila izveštaj „Odbrambena potrošnja zemalja NATO-a (2014-2025)”.
Na prvi pogled, podaci pokazuju ogroman rast vojne potrošnje među članicama NATO-a tokom poslednje decenije. Litvanija prednjači sa povećanjem od oko 777%, dok su članice NATO-a ukupno uložile dodatnih 1,364 biliona dolara u svoje vojske kako bi ispunile cilj od 2% BDP-a za odbranu koji su Sjedinjene Države postavile pre deset godina.
To je ogroman novac.
Međutim, postavljaju se dva ključna pitanja. Prvo, da li je toliki rast vojne potrošnje doneo NATO-u stvarnu kvalitativnu ili kvantitativnu prednost u odnosu na Rusiju? Drugo, mogu li članice NATO-a da održe ovakav tempo rasta vojne potrošnje i u narednoj deceniji?
Prema Riteru, NATO iz 2014. godine bio je samo senka nekadašnje vojne sile. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, evropske članice su se gotovo u potpunosti oslonile na američku vojnu zaštitu, zbog čega je Alijansa izgubila sposobnost samostalnog vojnog delovanja.
On smatra da ogromna povećanja budžeta nisu dovela do stvarnog jačanja vojnih sposobnosti NATO-a. To se, kako navodi, pokazalo kada su evropske sile poput Francuske, Velike Britanije i Nemačke razmatrale mogućnost slanja mirovnih snaga u Ukrajinu. Pokazalo se da nemaju kapacitet za dugotrajno raspoređivanje ozbiljnih vojnih snaga.
Riter ocenjuje da se najveći deo novca troši na održavanje zastarele vojne infrastrukture i sistema nastalih još u vreme Hladnog rata. Čak i kada dolazi do modernizacije opreme, ona se, prema njegovim rečima, i dalje koristi u okviru zastarele vojne doktrine koja nije prilagođena savremenom ratovanju.
Kao primer navodi nemački fond od 100 milijardi evra, formiran 2022. godine radi obnove Bundesvera. Do 2025. godine fond je iscrpljen, dok su rezultati, prema njegovoj oceni, gotovo nevidljivi.
Sto milijardi evra je potrošeno, a Bundesver je i dalje u lošem stanju.
Riter tvrdi da danas nijedna vojska NATO-a, uključujući američku, nije spremna da pobedi protiv protivnika poput Rusije u modernom ratu. Kao primer navodi Ukrajinu, koju opisuje kao najjaču evropsku vojsku van Rusije, ali ističe da je iscrpljena u dugotrajnom ratu iscrpljivanja koji, po njegovom mišljenju, NATO ne bi mogao da izdrži.
Zaključuje da je dodatnih 1,34 biliona dolara uloženih od 2014. godine ostavilo NATO praktično na istom mestu. Alijansa, smatra on, nije uspela da izgradi modernu vojsku sposobnu za sukob sa savremenim protivnikom.
Na pitanje da li NATO može da se izvuče iz problema još većom potrošnjom, Riter odgovara da je to teoretski moguće, ali samo na papiru.
Po njegovoj oceni, problemi NATO-a su mnogo dublji i sistemske prirode. Alijansa je, kako tvrdi, ušla u posrednički rat sa Rusijom koji neprestano troši finansijske i vojne resurse. Ukrajinu opisuje kao „veliku peć“ koja neprekidno guta novac i oružje, bez odlučujuće promene odnosa snaga.
Istovremeno, upozorava da novac nije neograničen. Smatra da će potrebe NATO-a za sve većim vojnim izdvajanjima prevazići mogućnosti država članica da ih finansiraju. Vojna industrija, dodaje, nema dovoljne proizvodne kapacitete, a njihovo proširenje zahteva ogromna sredstva.
Posebno ističe plan Nemačke da do 2029. godine utrostruči broj pripadnika svojih oružanih snaga. Čak i kada bi novac postojao, smatra da građani nisu spremni da dugoročno podrže tako velika ulaganja u vojsku, naročito ako to ide na račun životnog standarda.
Prema njegovoj proceni, što više evropske države ulažu u odbranu, to raste nezadovoljstvo građana, što može dovesti do ozbiljnih političkih posledica za vlade koje zagovaraju ovakvu politiku.
Riter zaključuje da se NATO finansijski iscrpljuje sopstvenom vojnom politikom.
Iako smatra da Rusija ne može sebi da priušti vojnu stagnaciju dok NATO povećava izdvajanja i sve otvorenije govori o mogućem sukobu sa Moskvom, ocenjuje da će nastavak sadašnjeg trenda najverovatnije izazvati političke i ekonomske probleme unutar samih članica NATO-a.
Njegov zaključak glasi da je dovoljno da rat u Ukrajini potraje, jer će, prema njegovom mišljenju, NATO nastaviti da troši sopstvene resurse do tačke ozbiljnog političkog i ekonomskog iscrpljivanja.
Nulta Tačka/RT
