Sve vesti Svet

SLEDI GLOBALNI RAT PŠENICOM: Zapad će biti primoran da ukine sankcije Rusiji da bi izbegao krizu?!

SLEDI GLOBALNI RAT PŠENICOM: Zapad će biti primoran da ukine sankcije Rusiji da bi izbegao krizu?!

Cene pšenice prevazišle su svoje istorijske rekorde u poslednja dva meseca jer su veliki proizvođači poput Rusije, Kazahstana i Indije ukinuli izvoz kako bi zaštitili svoje domaće tržište. To je izazvalo strahove od nesigurnosti hrane i gladi širom sveta.

Prema rečima stručnjaka koji su razgovarali za ruski list Izvestija, od početka godine cena pšenice je poskupela za više od 60%. Kažu da je porast uzrokovan sukobom između Rusije i Ukrajine, koje obezbjeđuju skoro trećinu svetskog izvoza pšenice.

U sezoni 2021-2022 koja je počela u julu prošle godine, ruski dobavljači činili su 16% globalnog izvoza pšenice, a ukrajinski proizvođači 10%. Ali zbog sukoba obe zemlje zabranile su izvoz pšenice. Rusija je u februaru ograničila izvoz svih žitarica (pšenice, raži, ječma i kukuruza) izvan Evroazijske ekonomske unije (EAEU) do 30. juna. U međuvremenu, Ukrajina je zatvorila svoju jedinu preostalu luku u Odesi.

Antiruske sankcije primorale su međunarodne kompanije da prekinu dugogodišnje poslovne veze i napuste Rusiju, što je izazvalo poremećaje u snabdevanju. U jednom primeru, EU je nedavno zabranila saradnju sa crnomorskom trgovačkom lukom Novorosijsk, preko koje se otprema više od polovine izvezenog žita.

MARIO ZNA i dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- Nova HISTERIJA- Za 24h SZO i Klaus Švab otvaraju VRATA PAKLA

Štaviše, nakon odluke Moskve da zabrani izvoz, Kazahstan je sledio taj primer sa sopstvenim ograničenjima, dok je ranije ovog meseca Indija takođe ukinula izvoz pšenice, navodeći da je “ sigurnost hrane Indije, susednih i drugih ranjivih zemalja ugrožena ”.

Nakon vesti iz Nju Delhija, fjučersi na pšenicu u Čikagu skočili su za 6% na 12,47 dolara po bušelu, što je najveća vrednost u dva meseca. A cena pšenice u Evropi dostigla je istorijski maksimum od oko 461 dolar po toni.

Žitna kriza se oseća širom sveta, ali najjače u Africi, koja se za 90% svojih potreba oslanja na izvoz iz crnomorskog regiona. Prošlog meseca, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš upozorio je da je petina čovečanstva u opasnosti od siromaštva i gladi zbog trenutne situacije na tržištu pšenice.

Zapadne države optužuju Rusiju da je pokrenula ” rat pšenicom”, svalivši krivicu za trenutnu krizu na Moskvu, ali stručnjaci navode da Rusija nije jedina odgovorna za pogoršanje krize, ili ako jeste, nije to uradila samovoljno. Rusija nije zabranila izvoz, već je uvela privremene carine i kvote kako bi zaštitila domaće tržište. Što se tiče Ukrajine, njeno žito se aktivno uklanja iz skladišta pod okriljem pomoći EU. Visoki diplomata bloka Džosep Borelj nedavno je izjavio da „ treba pomoći Ukrajini da nastavi sa proizvodnjom i izvozom žitarica i pšenice “, a budući da su ukrajinski skladišni kapaciteti sada puni, „ treba ih isprazniti kako bi se napravio prostor za novi useve “.

Pozivajući se na stručnjake, Izvestia napominje da Rusija i Ukrajina nisu jedini ključni globalni izvoznici pšenice. Od krize bi mogli da spasu svetsko tržište i drugi proizvođači, na primer SAD i Kanada, koje izvoze 26 odnosno 25 miliona tona pšenice, odnosno oko 25% svetskog izvoza. Drugi veliki zapadni proizvođači su Francuska (19 miliona tona) i Nemačka (9,2 miliona tona). Međutim, prema analitičarima, malo je verovatno da će ove zemlje podeliti svoje žito sa onima kojima je potrebna, dajući prioritet sopstvenoj sigurnosti hrane.

Njujork Tajms priznaje: Pobeda Ukrajine nije realna, Rusija je prejaka

„ Zemlje proizvođači će imati svojih poteškoća, prvenstveno u vezi sa cenama energije, troškovima proizvodnje i inflacijom, pa je verovatno da će jednostavno biti previše zauzete da bi brinule o onim zemljama koje će biti prinuđene da gladuju “, Nikolaj Vavilov, specijalista za strateška istraživanja u Total Research.

Drugi stručnjak, šef analitičkog odseka u istraživačkoj kompaniji NTech Daria Akimova, kaže da će ove zemlje da zadrže svoje sirovine kako bi zaštitile svoje ekonomije od daljih skokova inflacije

“ Da bi se zaštitile unutar zemlje od gladi i smanjile sopstvenu inflaciju, zemlje proizvođači pokušavaju da zadrže sirovine. Budući da je u slučaju nestabilnosti valute, pa čak i svake nestabilnosti, uvek isplativije imati sirovine nego gotovinu: jer ona pada tako brzo kao valuta ”, piše list pozivajući se na Akimovu.

Stručnjaci uglavnom ne predviđaju kako će se dalje razvijati situacija na tržištu pšenice. S jedne strane, prema Viktoru Tunevu, glavnom analitičaru Ingosstrakh Investmentsa, problemi sa snabdevanjem tako široko proizvedene robe kao što je pšenica će najverovatnije biti rešeni novom žetvom, kao i obnavljanjem snabdevanja iz Ukrajine i Rusije kada se konflikt reši.

S druge strane, nejasno je koliko će vremena biti potrebno da se sukob reši. Neki stručnjaci tvrde da će zapadne države u jednom trenutku biti prisiljene da traže od Rusije da podeli zalihe u zamenu za ukidanje sankcija.

NultaTačka