SMRT EVROPE! Namerno izazvana energetska kriza dovodi EU do DEINDUSTRALIZACIJE
Rana tehnokratija je nastojala da kontroliše ekonomsku aktivnost kontrolom energije. Svakome ko ima malo sive materije među ušima trebalo bi da bude jasno da su sve ekonomske aktivnosti direktno povezane sa raspoloživom energijom. Napad na tradicionalna goriva u Evropi je posebno osmišljen da izazove deindustrijalizaciju. ⁃ TN Editor
Evropske industrije, uključujući ferolegure, fabrike đubriva i specijalne hemikalije, gase se kao rezultat tekuće energetske krize.
Određene industrije se možda neće vratiti, čak i ako energetska kriza popusti.
Sve strože regulatorno okruženje je još jedan razlog za deindustrijalizaciju u Evropi.
Evropska unija tiho slavi konstantan pad potrošnje gasa i električne energije ove godine usred rekordnih cena, prekida većeg dela ruskog snabdevanja gasom i krize likvidnosti na energetskom tržištu.
Ipak, razlog za slavlje je sumnjiv: preduzeća ne ograničavaju samo svoju potrošnju energije i nastavljaju da posluju kao i obično. Oni zatvaraju fabrike, smanjuju ili sele. Evropa je možda na putu ka deindustrijalizaciji.
Da Evropska unija ide ka recesiji sada je sasvim jasno svakome ko gleda indikatore. Najnovija proizvodna aktivnost evrozone — pala je na najniži nivo od maja 2020.
Oktobarsko očitavanje za S&P Global PMI takođe je signaliziralo nadolazeću recesiju, padajući u odnosu na mesec i predstavljajući četvrto mesečno očitanje ispod 50 – pokazatelj ekonomske kontrakcije.
Međutim, u možda lošijim vestima, nemački konglomerat BASF je prošlog meseca rekao da će trajno imati lošu stranu u svojoj matičnoj zemlji i proširiti se u Kini. Ova najava poslužila je kao udarac za vladu koja pokušava da uskladi nestašicu energije sa klimatskim ciljevima bez produžavanja života nuklearnih elektrana.
„Evropsko hemijsko tržište samo je slabo raslo oko deceniju [i] značajno povećanje cena prirodnog gasa i električne energije tokom ove godine vrši pritisak na hemijske lance vrednosti“, rekao je izvršni direktor BASF-a Martin Brudermiler. citira FT, krajem oktobra.
Ipak, vredi napomenuti da energetska kriza nije bila jedini razlog za planove BASF-a da smanji svoje prisustvo kod kuće i raste u inostranstvu. Sve stroža regulativa EU je takođe bila faktor iza ove odluke, rekao je Brudermiler.
Čini se da i druge industrije imaju problema sa novim propisima EU. Trgovinsko telo za industriju čelika i aluminijuma, koje su takođe značajno pretrpele inflaciju troškova energije, nedavno je predložilo da EU zauzme postepen pristup sa svojim novim Mehanizmom prekograničnog prilagođavanja, takođe poznatim kao uvozni porez na ugljenik.
CBAM je zamišljen kao način da se izjednače uslovi za evropska industrijska preduzeća koja su podvrgnuta striktnoj regulativi o emisiji koja čini njegovu proizvodnju skupljom u poređenju sa proizvodnjom u zemljama sa nižim standardima emisije.
Ipak, to bi takođe donelo poskupljenje važne sirovine za evropsku industriju čelika i aluminijuma, dodajući bol koji ove industrije već osećaju jer su takođe među energetski najintenzivnijim.
Desetina evropskog kapaciteta proizvodnje sirovog čelika već je neaktivna , prema procenama Džefrisa. Sve topionice cinka su obuzdale proizvodnju, a neke su ugašene. Zaustavljena je i polovina primarne proizvodnje aluminijuma. A što se tiče đubriva, 70 odsto fabrika miruje zbog nestašice energije.
Hemijske fabrike takođe suzbijaju svoje aktivnosti, peći na ferolegurama se hlade, a proizvodnja plastike i keramike se takođe smanjuje.
Neka od ovih preduzeća bi možda odlučila da se na kraju presele na mesto sa jeftinijim i dostupnijim izvorima energije, doprinoseći procesu deindustrijalizacije u Evropi. Što se tiče najboljeg kandidata za ovo preseljenje, prema nekim posmatračima, to su Sjedinjene Države, sa svojim obilnim rezervama gasa, rastućom proizvodnjom i prijateljskom klimom za ulaganja.
U međuvremenu, jedna stvar je postala kristalno jasna: smanjena potrošnja energije u evropskim industrijskim sektorima zaista nije razlog za slavlje. Ako ništa drugo, to je razlog za zabrinutost i hitnu akciju od strane donosioca odluka.
Ograničenje cene gasa oko koje se EU nedavno dogovorilo moglo bi malo pomoći, ali pošto je vezano za manju potrošnju, to zapravo nije rešenje za preduzeća koja žele da ostanu u poslu. To je sistem za održavanje života.
