Smrt ljudskih prava! Irska Zelena Partija poziva na ograničavanje slobode govora
Irska zelena stranka pratila mnoge politike na levici širom sveta, uključujući Demokratsku stranku, i ove nedelje je izašla sa predlozima za cenzuru i kontrolu govora. Zaista, partija je postala orvelovska, jer je njena predsednica Paulina O’Rajli pozvala na „ograničavanje slobode“ kako bi zaštitila ekologiju.
Njeni komentari su deo uvođenja zakona o krivičnom postupku (podsticanje na nasilje ili mržnju i krivična dela mržnje) iz 2022. Prethodno smo pisali o ovom masovnom napadu na slobodu govora.
Ovo zakonodavstvo bi inkriminisalo „podsticanje na nasilje ili mržnju“ protiv ljudi sa „zaštićenim karakteristikama“, kao i „opravdanje, poricanje ili grubo banalizovanje genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina protiv mira“.
„Ograničavanje slobode govora postala je norma za mnoge na levici. Pisao sam o svojoj nevolji (kao neko ko je odrastao u liberalnoj, politički aktivnoj demokratskoj porodici u Čikagu) gledajući kako partija napušta vrednosti slobode govora. Demokratski lideri sada jednoobrazno pozivaju na cenzuru i propise o govoru. Predsednik Bajden je čak optužio kompanije koje su odbile da cenzurišu suprotstavljene stavove na društvenim medijima da „ubijaju ljude“. Drugi su osudili slobodu govora kao „opsesiju belog čoveka“.
Pokret protiv slobode govora postao je otvoreno orvelovski u tvrdnji da štiti slobodu ograničavanjem slobode. Takođe koristi termine kao što su dezinformacije, pogrešne informacije kako bi prikrio njihov napor da ućutkaju one sa suprotnim stavovima. Umesto da koriste reč „cenzura“, oni govore da je to „moderacija sadržaja“.
Taj napor je bio u potpunosti prikazan ove nedelje u Irskoj sa ovim zakonodavstvom protiv slobode govora.
Govoreći pred Irskim Senatom (Seanad) ove nedelje, predsednica Zelene stranke Pauline O’Reilli je izjavila „kada se razmišlja o tome, svi zakoni se odnose na ograničavanje slobode. To je ono što mi ovde radimo. Ograničavamo slobodu, ali to činimo za opšte dobro”.
To je ista poruka njujorških demokrata koji pozivaju na ograničavanje govora kao načina zaštite demokratije. Zaista, bivši Klintonov sekretar za rad Robert Rajh proglasio je da je sloboda govora „tiranija“.
Podanički mentalitet! ŠVAJCARCI na referendumu glasali za produžavanje COVID mera i uvođenje zaštite od KLIMATSKIH PROMENA https://t.co/hzAZ5UiGew
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 19, 2023
O’Rajli je uveravala građane da odustajanje od slobode nije ništa novo ili preteće: „U našem Ustavu se može videti da su nečija prava ograničena za opšte dobro. Sve treba da bude izbalansirano”.
Ono što je posebno zastrašujuće je koliko je nizak prag za uskraćivanje slobode govora, kaže O’Rajli. Sada se čini da je „duboka nelagodnost“ dovoljna:
„Ako nečiji stavovi o identitetu drugih ljudi čine njihov život nesigurnim i neprijatnim, i izazivaju im tako duboku nelagodu da ne mogu da žive u miru, naš posao kao zakonodavaca je da ograničimo te slobode za opšte dobro“.
Ono što je interesantno je da O’Rajli priznaje da nema ništa novo u stavovima mržnje, ali je vreme da se raščisti sa takvim glasovima: „Društveni mediji su podstakli mržnju, ali su nam svima izneli na videlo prljave, odvratne mržnje u irskom društvu. Ta mržnja je uvek postojala”. Naravno, ona i većina će odrediti koji stavovi stvaraju „duboku nelagodu“.
Irsko zakonodavstvo će verovatno biti replicirano širom sveta ako zajednica za slobodu govora ne može da se izbori protiv pokreta koji ukida slobodu govora. To je deo neumoljivog pokreta u Evropi, posebno od strane Evropske unije, za poništavanje zapadnih vrednosti slobode govora koje su nekada definisale zemlje.
Razgovarali smo o naporima određenih ljudi poput Hilari Klinton da angažuju evropske zemlje da primoraju Tviter da vrati pravila cenzure. U nemogućnosti da se oslone na korporativnu cenzuru ili da ubede korisnike da prihvate cenzuru, Klinton i drugi pribegavaju staromodnoj državnoj cenzuri, čak tražeći od drugih zemalja da cenzurišu govor američkih građana.
Irska sada stoji na ivici. Prihvatanje takvih zakona od strane Iraca je strašno ironično. Frenk Rajan, koji se borio protiv sporazuma, govorio je u ime mnogih radikala u izjavi „sve dok imamo šake i čizme, neće biti slobode govora za izdajnike“. Te snage protiv sporazuma odbacile su stavove o slobodi govora koji su dugo definisali zapadne nacije. Sada Irska proglašava da „nema slobode govora za mržnju“ i preuzima autoritet da definiše ko mrzi druge, a ko ne.
