Pad privatnog aviona na Floridi, u kojem je poginulo svih devet osoba, pokrenuo je žestoku raspravu o politikama zapošljavanja zasnovanim na raznolikosti, nakon što su korisnici društvenih mreža izneli tvrdnje da je dvadesetogodišnja kopilotkinja angažovana zbog pola, a ne zbog svojih kvalifikacija.
Svih devet osoba koje su se nalazile u avionu „Learjet 60“ poginulo je kada se letelica u nedelju srušila na put u stambenom naselju, svega nekoliko kilometara od odmarališta Mar-a-Lago američkog predsednika Donalda Trampa. Snimci nesreće i audio-zapisi poslednje radio-komunikacije posade brzo su se proširili društvenim mrežama.
Administrator NASA-e Džared Ajzakman odbacio je nepotkrepljene tvrdnje i stao u odbranu kopilotkinje Natalije Filgeiras.
„Osetio sam potrebu da se oglasim nakon što sam video komentare o padu aviona Learjet 60, od tvrdnji o raketnim napadima, preko DEI politika, do kritikovanja poslednjih radio-poziva ove nesrećne žene“, napisao je Ajzakman u ponedeljak na društvenoj mreži Iks. Ajzakman iza sebe ima više od 8.000 sati leta.
Politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) imaju za cilj proširivanje mogućnosti za nedovoljno zastupljene grupe, uključujući žene, koje i dalje čine veoma mali deo zaposlenih u američkom vazduhoplovstvu. Prema zvaničnim podacima za 2025. godinu, žene su činile svega 5,7 odsto nosilaca dozvola za pilote u vazdušnom saobraćaju i 10,9 odsto nosilaca dozvola za komercijalne pilote.
„Razumem interesovanje javnosti, s obzirom na snimke i audio-zapise“, dodao je Ajzakman, ali je naglasio da uzrok nesreće još nije poznat. Kao moguće faktore naveo je probleme sa održavanjem, strukturni kvar, vremenske uslove i postupke posade.
Ajzakman je takođe branio praksu čarter-kompanija da zapošljavaju mlade komercijalne pilote kako bi sticali iskustvo leteći uz iskusne kapetane. Istakao je da bi Filgeiras morala da prođe propisanu obuku i provere za dobijanje sertifikata Savezne uprave za vazduhoplovstvo SAD (FAA).
Podaci FAA pokazuju da je Filgeiras posedovala dozvolu komercijalnog pilota i ovlašćenje za upravljanje avionom tipa „Learjet 60“, dok je njena porodica saopštila da je imala više od 1.300 sati leta. Američki propisi dozvoljavaju kopilotima u privatnom čarter-saobraćaju da lete sa dozvolom komercijalnog pilota i odgovarajućim ovlašćenjima. Za razliku od kopilota u redovnom avio-saobraćaju, oni uglavnom ne moraju da imaju 1.500 sati leta.
Šira praksa uparivanja relativno neiskusnih kopilota sa iskusnim kapetanima ranije je bila na meti kritika pilota Česlija „Salija“ Salenbergera, koji je 2009. godine postao poznat širom sveta nakon što je uspešno prinudno sleteo putničkim avionom bez ispravnih motora na reku Hadson u Njujorku.
Nakon avionske nesreće kompanije „Etiopijan erlajns“ iz 2019. godine, kada se srušio avion „Boing 737 maks“ i poginulo 157 ljudi, Salenberger je upozorio na opasnosti nedovoljnog iskustva posade u pilotskoj kabini.
„Posada u pilotskoj kabini mora da bude tim stručnjaka, a ne kapetan i šegrt“, napisao je tada na društvenim mrežama. Istakao je da oba pilota moraju da budu sposobna da se nose sa najtežim vanrednim situacijama i da avio-kompanije snose odgovornost da obezbede da njihove posade budu potpuno osposobljene.
Prvobitno je objavljeno da je kopilot aviona „Etiopijan erlajns“ imao svega 200 sati leta, iako je kompanija kasnije pojasnila da je imao 350 sati. Nesreća je prvenstveno povezana sa nedostacima u Boingovom automatizovanom sistemu za kontrolu leta, a ne sa ograničenim iskustvom kopilota.
Nulta Tačka/RT
