Šokantan izveštaj za najveću ekonomiju EU: Najduža ekonomska kriza u istoriji posle Drugog svetskog rata

Nemačka bi mogla da uđe u treću godinu ekonomske recesije 2025. godine, prema izveštaju Istraživačkog instituta Handelsblat (HRI), koji je citirao novinski portal Mandiner, što znači da će se suočiti sa najdužom ekonomskom krizom u istoriji posle Drugog svetskog rata.

Nemačka, najveća privreda Evropske unije, mogla bi da se smanji za 0,1 odsto ove godine nakon kontrakcije od 0,3 odsto u 2024. i 2023. godini.

„Nemačka ekonomija je usred najveće krize u posleratnoj istoriji“, rekao je Bert Rurup, glavni ekonomista u HRI. „Pandemija, energetska kriza i inflacija učinile su Nemce u proseku siromašnijim“.

HRI nije sam. Nemačka centralna banka je u decembru snizila svoju prognozu rasta za 2025. na 0,2 odsto sa 1,1 odsto prognoze u junu. Prema anketama, nemački građani takođe kažu da su najviše zabrinuti za ekonomiju uoči vanrednih izbora 23. februara.

Slab ekonomski učinak ne sluti dobro ministru za ekonomska pitanja Robertu Habeku, koji je diplomirao filozofiju i koji je kandidat Zelenih za kancelara na predstojećim izborima. Neki su se šalili da bi, ako bi Habek postao kancelar, Nemačkoj uskoro bila potrebna ekonomska pomoć.

Novinska agencija Nius prenela je i podatke kreditne agencije Creditreform, koja je izvestila da je u 2024. godini u odnosu na 2023. bilo skoro za četvrtinu više korporativnih bankrota, pri čemu je 22.400 kompanija postalo nelikvidno, što je najveći broj od 2015. Broj bankrota potrošača takođe je porastao za 8,5 procenata na nešto više od 72.000.

Ptičiji grip je stigao: Kako mediji postavljaju pozornicu za novu epidemiju https://t.co/YA1axS2fd8

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 31, 2024

U međuvremenu, kreditno osiguranje Allianz Trade očekuje još više bankrota u 2025. godini, uključujući veći broj bankrota potrošača.

Raspoloženje u industriji, posebno u proizvodnji, je posebno loše, kaže Nius, sa skoro dvostruko više pesimističnih oko 2025. nego onih koji imaju optimističnije izglede. U decembru je indeks poslovne klime Ifo nastavio da pada, dostigavši najniži nivo od maja 2020. Jedva da prođe nedelja a da industrijska grupa ne najavi otpuštanje radnika, a usporavanje investicija znači još manje radnih mesta, primetili su.

Što se tiče otpuštanja, najteže su pogođeni proizvodnja i građevinarstvo. Dok izveštaj HRI pokazuje da je zaposlenost neznatno porasla na 46,1 milion ljudi prošle godine, grupa sada očekuje pad od oko 10.000 zaposlenih mesečno.

HRI takođe ne vidi znakove porasta potrošnje, pri čemu inflacija izjeda raspoloživi prihod uprkos postepenom rastu realnih plata. Prema istraživanju Ipsosa iz decembra, samo 38 odsto Nemaca veruje da je zemlja u celini na dobrom putu.

Nulta Tačka/mediji