Šokantna istina o farmaceutskim studijama: Kako farmako industrija manipuliše rezultatima lekova?
Sve je jasnije da se prilikom sprovođenja farmaceutskih studija mora pažljivo razmotriti ko ih finansira i moguće veze naučnika sa određenim kompanijama. Ko finansira studiju, ima kontrolu nad njenim rezultatima, što se naročito odnosi i na medicinska istraživanja.
Nova analiza pod nazivom „Finansiranje kliničkih ispitivanja i prijavljena efikasnost lekova“ otkriva zabrinjavajući trend: studije finansirane od strane proizvođača lekova izveštavaju o do 50% većoj efikasnosti lekova u poređenju sa nezavisno finansiranim studijama.
Ova otkrića ističu potencijalne pristrasnosti u kliničkim ispitivanjima, posebno u oblasti psihijatrijskih lekova.
Tamar Oostrom, docentkinja ekonomije na Univerzitetu Ohio State, predstavila je ove rezultate u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Political Economy. Analizirala je više od 500 studija sa više od 1.200 tretmana, fokusirajući se na antidepresive i antipsihotike.
Analiza je pokazala da je uticaj sponzora veći nego što se očekivalo. Studije koje sponzorišu proizvođači treba mnogo kritičnije posmatrati, jer postoji sumnja da farmaceutske kompanije sprovode više studija, ali objavljuju samo one sa najpozitivnijim rezultatima.
Ovaj efekat bio je posebno izražen u studijama kontrolisanim placebom. Posledice mogu biti ozbiljne – pacijenti mogu primati manje efikasne lekove ili koristiti lekove kad bi alternativni tretmani mogli biti bolji.
Primer za to je slučaj antidepresiva Effexor. U 14 studija finansiranih od strane proizvođača Wyeth, Effexor je bio bolji od konkurentskog Prozaca u 12 slučajeva. Međutim, u nezavisno finansiranim studijama, Effexor je bio bolji samo u jednoj od tri studije.
Stručnjaci smatraju ove rezultate potvrdom dugogodišnjih briga. Bez obzira na pokušaje da se neutralizuju pristrasnosti, poput otkrivanja finansijskih veza autora, nijedna mera nije u potpunosti uspela. Kao moguće rešenje predlaže se princip ponovljivosti: validni rezultati bi trebalo da budu reprodukovani u različitim studijama, od strane različitih istraživača, sa različitim izvorima finansiranja.
Neki naučnici tvrde da su pristrasnosti u studijama koje sponzoriše industrija ogromne, što pokazuje i nedavno istraživanje. Ukazuju na ranija istraživanja koja su otkrila sistemsku pristrasnost u proceni efikasnosti lekova kao što je Prozac.
Ovi nalazi naglašavaju potrebu za kritičkim pregledom kliničkih ispitivanja. Pacijenti i lekari treba da budu svesni uticaja sponzora i uvek da uzimaju u obzir izvor finansiranja prilikom procene rezultata. To je jedini način da se obezbedi medicina zasnovana na dokazima i usmerena na pacijente. Oostromova studija značajno doprinosi raspravi o integritetu medicinskih istraživanja i jasno pokazuje da je još dug put do stvarno nezavisne i objektivne procene lekova.
