Najnovija analiza koja kruži medijima baca hladan tuš: mapa novog svetskog poretka koju pominje Anne Applebaum sugeriše da ideja o podeli planete na sfere uticaja više nije samo distopijska fikcija već realna politička opcija. „Ideja o podeli planete na sfere uticaja danas sve više izlazi iz okvira književnosti i ulazi u realnu politiku“, piše Applebaum.
Šta tačno prikazuje „mapa“ i zašto je to opasno
Mapa o kojoj se govori ne prikazuje samo crtež granica: ona je simbol pregovora moći između Donalda Trumpa, Vladimira Putina i Xi Jinpinga. Umesto univerzalnih normi i multilateralizma, predlaže se podela sveta na sfere koje bi svaka od velikih sila formalno ili neformalno kontrolisala. U tom kontekstu, ključna pitanja za Evropu su: ko odlučuje o našoj sudbini i hoće li naše granice postati deo „trgovine“ između velikih igrača?
Ko bi, prema toj viziji, dobio Evropu?
Analitičari spekulišu da bi Evropa bila predmet intenzivnog uticaja između Zapada i autoritarnih saveza. Dok bi Trumpova Amerika najverovatnije insistirala na ideji „partnerstva“ sa savezničkim državama, Putin bi tražio prilike za podjednako snažan uticaj na istočnu i centralnu Evropu, a Xi bi pokušavao da proširi svoju meku moć kroz ekonomiju „Pojas i put“. Applebaum upozorava: „Podela sveta na sfere uticaja nije apstraktna nego praktičan recept za zamrznute konflikte i osporenu suverenost.“
Scenariji: hladni kompromis ili novi haos?
Postoje dve glavne alternative u ovoj zamišljenoj podeli. Prva je hladni kompromis — stabilnost pod uslovom da države prihvate jasna pravila igre unutar svoje sfere. Druga je fragmentacija: male i srednje države plate cenu promenljivih savezništava, ekonomskog pritiska i bezbednosnih pretnji. „Ne radi se samo o teritoriji, nego o tehnologiji, podacima i privredi“, kaže jedan evropski diplomata koji je želeo anonimnost.
Ekonomija kao oružje
Ekonomija je već danas glavno bojno polje. Sankcije, energetski ugovori i investicije služe kao instrumenti pritiska. Kina koristi investicije i trgovinske mreže; Rusija širi svoj uticaj kroz energiju; Amerika se oslanja na tehnološke saveze i finansijske mreže. U scenariju podeljene Evrope, svaka od ovih taktika bi imala direktan uticaj na svakodnevni život građana — od cene struje do mogućnosti pristupa informacijama.
