Šolc pod pritiskom: Manje od dvoje od 10 ukrajinskih izbeglica su zaposleni u Nemačkoj
Novi podaci koji otkrivaju da jedva da ima ukrajinskih izbeglica koji zapravo rade u Nemačkoj, levo-liberalna vlada se trudi da objasni neuspeh, uprkos obećanjima vlade da će ova grupa izbeglica pomoći da se popuni sve manji fond radne snage u zemlji.
„Više ukrajinskih izbeglica trebalo bi da radi u Nemačkoj“, rekao je Olaf Šolc tokom govora u Potsdamu tokom vikenda. Nemački kancelar je reagovao na podatke koji pokazuju da manje od dva od deset ukrajinskih tražilaca azila radi u zemlji.
Ovo je veliki problem za Nemačku s obzirom da je to zemlja koja je primila više ukrajinskih izbeglica od bilo koje druge zemlje EU, što iznosi oko 1,3 miliona ljudi, ili oko trećine svih ukrajinskih izbeglica. Prema poljskom ekonomskom institutu, koji je u svojoj studiji pregledao niz zemalja, od januara 2024. u Nemačkoj je radilo samo 18 odsto Ukrajinaca, što je jedna od najnižih stopa u Evropi. Zauzvrat, Poljska, na primer, ima 65 odsto ukrajinske izbegličke populacije na radnom mestu.
Šolc je i sam rekao tokom svog govora u Potsdamu da su Nemačkoj potrebni ovi Ukrajinci da bi prevazišla nedostatak radne snage – koji ni mnoge druge grupe migranata i dalje ne ispunjavaju. Na primer, broj zaposlenih za Afrikance i Azijate ostaje beznačajan, čak i sa mnogim od ovih grupa koje su godinama u Nemačkoj.
Pred nama su veliki događaji, veruj u čuda jer će se desiti | Slavko Matanović | Mario Zna 276 Uživo
Šolc je rekao da uprkos tome što neki Ukrajinci rade, ima „još nekoliko stotina hiljada onih koji su hitno potrebni na tržištu rada“. Nemački lider pokušava da poveže stalne boravišne dozvole sa učešćem u radu kako bi podstakao više Ukrajinaca na radna mesta, navodi Fokus.
Postoji niz teorija o tome zašto se Ukrajinci tako teško integrišu na nemačko tržište rada. Kao prvo, velikodušna socijalna davanja u Nemačkoj za nezaposlene i dalje obeshrabruju niz grupa da uđu u radnu snagu, jer je često isplativije ostati nezaposlen. Neke od ovih grupa takođe prikupljaju novac za nezaposlene i rade na crnom tržištu, što im omogućava da eksploatišu nemačkog poreskog obveznika dok ostvaruju dodatni raspoloživi prihod. Međutim, nejasno je koliko bi Ukrajinaca moglo da učestvuje u ovoj praksi.
Prema Fondaciji Fridrih Ebert, jedna od primarnih prepreka za Ukrajince je ispunjavanje priznavanja kvalifikacija, zajedno sa birokratskim preprekama. Iako su neki Ukrajinci savladali nemački, mnogi se i dalje muče sa jezikom, što je velika prepreka za neke poslodavce, posebno za visokokvalifikovane pozicije.
Vakciniši se, budi odgovoran?! Bokserska zvezda u Velikoj Britaniji (29) umro u sred mečahttps://t.co/V1GiJg9whr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2024
Kao i mnoge druge grupe koje dolaze u Nemačku radi „privremenog utočišta“, mnogi Ukrajinci žele da ostanu trajno. Na kraju krajeva, Nemačka — uprkos rastućim problemima u društvu i ekonomiji — nastavlja da nudi viši životni standard od većine drugih nacija u svetu, sa izdašnim socijalnim beneficijama ključnim elementom ove privlačnosti.
Skoro polovina Ukrajinaca kaže anketarima da žele da ostanu u zemlji, što vrši pritisak na Šolca da ih brzo apsorbuje na tržište rada — u suprotnom, oni će služiti samo kao finansijski odliv.
„U Nemačkoj, svako ko radi ovde i ne počini nikakav zločin gotovo sigurno može da ostane ovde“, rekao je Šolc.
Istovremeno, Ukrajina traži nove načine da prisili muškarce da se vrate u zemlju da služe na prvoj liniji fronta, a neke zemlje, poput Poljske, naizgled se povinuju. Nejasno je da li će Nemačka u nekom trenutku preduzeti slične korake, ali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bi mogao ponovo da izvrši pritisak na zemlje EU ako situacija nastavi da se pogoršava tokom leta. Ukrajinski muškarci u Nemačkoj, međutim, izgleda da ne žure da se vrate u svoju domovinu i da se suoče sa potencijalnom smrću ili povredama u bitkama na istoku.
Nulta Tačka/mediji
