Sve vesti Svet

SPAJK SMRT: KOLIKO DUGO ĆE COVID OSTATI “PRETNJA”? “VAKCINACIJA ŠIROM SVETA JE VELIKA GREŠKA”

Varijante Covid-a 19 nastavljaju da se pojavljuju u različitim delovima sveta, što dovodi do pitanja za stručnjake koliko će dugo trajati ova histerija i koliko su sadašnje metode zaštite zaista efikasne.

Otkako je histerija počela 2019. godine, ljudi su bolest koja je paralisala svet nazivali jednostavno „koronavirusom“. Sada, 2021. godine, kada govorimo o tome, ne mislimo samo na originalnu varijantu, već i na njene brojne mutacije.

U maju je SZO odlučila da ključne varijante označi grčkim slovima. Od tada, Delta varijanta je proglašena za preovlađujući soj širom sveta, a sada imamo naslove koji izgledaju kao kodovi za detalje o razlikama između varijanti. Prošlog meseca, UK je stavljeno u stanje visoke pripravnosti, uprkos visokoj stopi vakcinacije, zbog varijante Delta AY.4.2 koja se brzo širi. Ove nedelje, Norveška je prijavila da je pronašla još jednu verziju Delta soja – AY.63. Stručnjaci u zemlji sugerišu da nije opasnija od same Delta mutacije. U međuvremenu, još jedna varijanta Covid-a, otkrivena u Francuskoj (B.1.640), donela je istraživačima neprijatno iznenađenje: rekli su da nikada nisu videli mutacije poput ove. Francuska i Norveška su zemlje sa visokim stopama vakcinacije, preko 70% stanovništva je potpuno vakcinisano.

Coronavirus in North Carolina: Daily status updates

Profesor Dejvid Dokrel, iz Centra za istraživanje inflamacije Univerziteta u Edinburgu, opisao je za RT razloge stalne mutacije korona virusa. „Oblasti u virusu za koje je najverovatnije da će se promeniti su one koje dolaze u kontakt sa onim što nazivamo ’selektivnim pritiscima’ – ili faktorima zbog kojih treba da se promene“, objašnjava on. „Dakle, veća je verovatnoća da će verzija virusa koja mutira i menja se dobiti selektivnu prednost da pobegne od imunog sistema kako bi napredovala i postala dominantna varijanta”.

Tako to funkcioniše: Deo virusa na koji reaguju mnogi imuni odgovori (ili antitela, T-ćelije itd.) naziva se spajk protein (ili S-protein). Dakle, virus pokušava da ga promeni da bi preživeo.

„Znamo da su različiti virusi u stanju da mutiraju i menjaju se kada su izloženi selektivnom pritisku imunog sistema, bilo da se radi o ljudskom imunološkom sistemu ili drugim vrstama u kojima su ovi virusi evoluirali,“ kaže prof. Dokrel. „I naravno, najjasnije smo to videli kod HIV-a, koji je posebno dobar u promeni i razvoju. Radi nešto što se zove „reverzna transkripcija“ – kopira materijal u obrnutom smeru od DNK do RNK”.

Čini se da Covid još uvek radi brže od napora čovečanstva da ga obuzda, ali prof. Dokrel ima dobre vesti. „Koronavirus – i virusi poput njega – nisu u stanju da izvrše ove promene. Oni će to donekle učiniti, ali neće biti uspešni kao retrovirusi i HIV”.

“I druga važna stvar koju treba reći: kada virusi prave promene, uvek postoji ono što zovemo „trošak fitnesa“. Mnoge potencijalne promene koje bi virus mogao da napravi zapravo neće pogodovati njegovom opstanku. Dakle, postoji samo određeni broj, potencijalno, promena koje virus može da izvrši, pre nego što to počne da utiče na njegovu sposobnost”.

Sada smo, nažalost, još uvek u fazi u kojoj Covid19 može da nastavi da se razvija i menja. Međutim, nije vreme za paniku, jer širom sveta već postoje različiti načini za prilagođavanje trenutnih strategija protiv Covid-a. I pored svega, prof Dokrel sugeriše da bi ljudi trebalo da nastave da dobijaju vakcine – možda da primaju malo izmenjene doze, „na neki način, da mi, na kraju krajeva, kao što radimo sa gripom, obezbeđujemo sezonsku vakcinu protiv gripa i menjamo je svake godine”.

„A možda ćemo morati da nastavimo da menjamo neke od tretmana kao što su ova nova monoklonska antitela protiv virusa, jer ona takođe mogu biti ograničena pojavom nove mutacije virusa koji razvija S-protein“, dodaje on.

Zvuči obećavajuće – ali neće li to postati beskrajna trka protiv mutacija koje se stalno pojavljuju?

Nadamo se da ne. Prema rečima profesora Dokrela, postoje delovi virusa koje naučnici nazivaju „očuvane oblasti“. Vremenom će vakcine i monoklonska antitela ciljati ove oblasti, koje virus veoma teško može da promeni. „Jasno je da je cilj da se razvije ili odgovor na vakcinu koji utiče na više različitih vrsta virusa, ili ova ‘monoklonska antitela’ koja bismo mogli da koristimo za sprečavanje ili lečenje infekcije, i koja će ciljati više očuvanih područja i stoga će biti manje ograničena sposobnošću ovih virusa da se razvijaju i menjaju“, zaključuje on.

Do sada smo učili da se vakcinacija ne sprovodi u toku pandemije gde postoji veliki broj infekcija. To bi trebalo uraditi blagovremeno kao što se do sada radilo sa sezonskim gripom. Važilo je da vakcinacija u vreme vrhunca pandemije nema efekta. Da li je ovoliki broj mutacija nastao usled vakcinacije odnosno kako je prof Dokrel rekao zbog “selektivnih pritisaka” na virus ili bi te mutacije inače prirodno nastale.

Luc Montagnier dobitnik Nobelove nagrade za medicinu je rekao “vakcinacija širom sveta je velika greška. Istorija će to pokazati jer vakcinacija stvara nove varijante”. Mišljenja po tom pitanju kod lekara i naučnika su podeljena. Možda bi ipak trebalo proveriti činjenicu od koga ti lekari i naučnici dobijaju grantove za svoja istraživanja, pa onda odlučiti kome verovati.

Nulta Tačka/RT