Španija: Suicidno ponašanje povećano za 50% nakon zaključavanja – To je deo psihološkog rata
Suicidalne ideje i pokušaji samoubistva značajno su porasli u španskom regionu Katalonije zbog pandemije, pokazuje nedavna studija.
Studija, objavljena u Lancet Psichiatry , sagledava podatke iz katalonskih bolnica u tri perioda: pre zatvaranja (1. januara 2018. do implementacije španske izolacije 14. marta 2020.); zaključavanje (14. marta 2020. do 21. juna 2020.); i nakon zatvaranja (21. juna 20202. do 31. decembra 2022.).
Rezultati pokazuju skromno povećanje samoubilačkih ideja i pokušaja u periodu pre zatvaranja, praćeno smanjenjem tokom karantina, a zatim povećanjem od 50,77% nakon što su blokade ukinute.
„Početno smanjenje tokom strogog karantina može se objasniti zato što ljudi imaju manje pristupa metodama samoubistva, između ostalih razloga“, objašnjava glavni autor studije , dr Viktor Serano-Gimeno.
PONEDELJAK! UŽIVO OD 15h! GORAN FES U PODKASTU MARIO ZNA! OVO SE NE PROPUŠTA
„A naknadno povećanje nakon izolacije odražava složene faktore, uključujući socijalnu izolaciju i ekonomske izazove.
Ukidanje izolacije dovelo je do značajnog porasta nesmrtonosnog suicidalnog ponašanja među ženama od 18 do 30 godina i među mlađim od 18 godina oba pola.
Autori studije napominju da stručnjaci i kreatori politike nisu dovoljno razmotrili potencijalne i stvarne psihološke efekte izolacije.
Dr Narcis Cardoner objašnjava: „Zanimljivo je da je tokom pandemije fizičko zdravlje imalo značajan prioritet. A sve strategije, na primer, samo zaključavanje, bile su usmerene na smanjenje rizika od zaraze ljudi virusom. Ali znali smo da će uticaj ovih situacija ići dalje. I uvek se govori o četvrtom talasu, a to je problem mentalnog zdravlja. I izgleda da smo bili pomalo nesvesni ove situacije.
„Podaci poput onih koji su izvedeni iz ove studije govore da je fizičko zdravlje veoma važno, ali nema zdravlja bez mentalnog zdravlja, i bilo bi od suštinskog značaja da se preduzmu neke odredbe za ove uticaje.
Brojne studije su otkrile duboke psihološke efekte društvenih ograničenja pandemije, posebno na ranjivu demografiju poput dece i tinejdžera.
Jedna studija je pokazala da je stres zbog pandemije doveo do toga da mozak tinejdžera ostari tri godine za samo deset meseci.
Nivoi anksioznosti i depresije među decom i tinejdžerima su porasli tokom pandemije. Meta-analiza 29 odvojenih studija iz Azije, Evrope, Amerike i Bliskog istoka pokazala je da su se simptomi depresije i anksioznosti udvostručili kod dece i tinejdžera tokom pandemije. Posebno su stariji tinejdžeri i devojčice iskusili najznačajnije povećanje simptoma.
