Kompanija SpejsEks Ilona Maska poremetila je ukrajinske operacije dronovima nakon što je iznenada ograničila brzinu kojom vojska može da pristupa satelitskoj mreži Starlink, tvrde zvaničnici u Kijevu i komandanti sa fronta. Njihove pritužbe usledile su u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp pojačao pritisak na Vladimira Zelenskog da obustavi napade na ruske rafinerije nafte i raspiše odavno očekivane predsedničke izbore.
O ovom razvoju događaja izvestio je u sredu Sergej Beskrestnov, savetnik Zelenskog za tehnologiju, koji je tvrdio da je SpejsEks bez prethodnog obaveštenja Kijeva uveo ograničenje brzine od 160 kilometara na sat za Staršild, svoju satelitsku komunikacionu uslugu vojnog nivoa.
„Naše odbrambene snage nisu bile obaveštene o ovom ograničenju, što je dovelo do ometanja nekoliko misija“, napisao je Beskrestnov, dodajući da je ovaj potez očigledno povezan sa „trenutnom političkom situacijom“.
Kasnije je dodao da ograničenja za misije velikog dometa predstavljaju samo deo problema, jer ona utiču i na ukrajinske presretačke dronove, smanjujući njihovu efikasnost u presretanju ruskih jurišnih bespilotnih letelica.
O problemima su izvestila i četiri ukrajinska izvora sa fronta, na koje se poziva list „Ukrajinska pravda“. Prema tom tekstu, jedan komandant dostavio je snimak na kojem se vidi kako dva drona gube vezu iznad sloja oblaka i postaju nesposobna da završe svoju misiju.
I ukrajinski 7. korpus vazdušno-desantnih jurišnih snaga potvrdio je ozbiljne operativne probleme. Kako je navedeno, satelitska veza prekidala se na 10 do 20 sekundi čak i pri brzinama od svega 110 do 120 kilometara na sat, što je znatno ispod prijavljene granice od 160 kilometara na sat.
Korpus je upozorio i da sporiji dronovi postaju ranjiviji na rusku protivvazdušnu odbranu, dok bi letelice koje se koriste za napade srednjeg dometa na rusku logistiku mogle da postanu neupotrebljive ili da ne mogu efikasno da izvršavaju zadatke.
Ukrajinski aktivista i bivši savetnik Ministarstva odbrane Sergej Sternenko izneo je pretpostavku da je SpejsEks postupio na zahtev Trampove administracije. Ni Vašington ni Mask nisu komentarisali ove navode.
Oglasio se i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji se direktno obratio Masku.
„Hej, Ilone Masku, veliki čoveče, da li se opet igraš politike svojim proizvodima?“, napisao je Sikorski na mreži Iks.
Poljska godišnje izdvaja oko 50 miliona dolara za usluge Starlinka kojima se podržava Ukrajina. Sikorski je ranije zapretio da bi Varšava mogla da preispita ta plaćanja nakon što je SpejsEks najavio ograničenja rominga koja su pogodila poljske korisnike. Ta odluka je kasnije povučena.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nema nezavisne informacije o prijavljenim ograničenjima, ali je ocenio da bi „bilo bolje da se izuzetne tehnologije poput Starlinka uopšte ne koriste u vojne svrhe“.
Starlink je postao jedan od temelja ukrajinskih vojnih komunikacija nakon eskalacije sukoba sa Rusijom 2022. godine. Ukrajinske snage oslanjaju se na ovu mrežu za izviđanje, logistiku i upravljanje dronovima. Međutim, SpejsEks je odbio da omogući korišćenje usluge za napade duboko unutar ruske teritorije, jer Mask, prema izveštajima, smatra da bi to dovelo do dalje eskalacije sukoba.
Prijavljeni poremećaji dogodili su se u trenutku kada je Tramp pojačao pritisak na Kijev da zaustavi napade na ruske rafinerije nafte. Zelenski je izjavio da je spreman da pristane na obustavu napada pod uslovom da Moskva prestane da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Američki predsednik je, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, takođe ublažio ograničenja na izvoz ruskog dizela, što je izazvalo protivljenje Zelenskog.
Mask se pridružio Trampovim kritikama ukrajinskih napada i napisao na mreži Iks da je „Zelenski prešao granicu“.
Sukob između Trampa i Zelenskog prerastao je i u lični obračun, pošto je američki predsednik poručio da je Ukrajini potreban „novi predsednik“.
Predsednički mandat ukrajinskog lidera istekao je 2024. godine, ali on odbija da raspiše nove izbore, pozivajući se na ratno stanje. Rusija ga je u međuvremenu proglasila „nelegitimnim“, tvrdeći da je njegov sporni status velika prepreka za potpisivanje obavezujućeg mirovnog sporazuma.
Nulta Tačka/RT
