Spor Venecuele i Gvajane objašnjen u tri MAPE (FOTO)
U teritorijalnom sporu koji traje skoro dva veka , tenzije između Gvajane i Venecuele su ponovo dostigle tačku ključanja .
Žarište ovog spora je ogromna regija Esekibo koja obuhvata oko 70% teritorije Gvajane, i otprilike je ekvivalentna veličini Floride.
Venecuela polaže istorijska prava koja datiraju iz španskog kolonijalnog perioda kada je Esekibo pao u njene granice.
Godine 1840, britanska vlada je povukla liniju Šomburg , šireći teritoriju Britanske Gvajane (sada Gvajana) daleko izvan okupirane oblasti i do strateški lociranog ušća reke Orinoko.
Ova linija je odigrala ključnu ulogu u oblikovanju modernih granica regiona tako što je definisala teritoriju na koju polaže pravo Ujedinjeno Kraljevstvo, a kasnije i dekolonizovana Gvajana, pošto je zemlja stekla nezavisnost 1966. Iste godine, Venecuela i UK potpisale su sporazum kojim je cilj za dogovoreno rešenje.
Predsednik Ugo Čaves je 2004. po savetu Fidela Kastra ublažio granične tenzije, navodeći da smatra da je spor završen.
Nedavni događaji su, međutim, ponovo rasplamsali spor. Između 2015. i 2021. Gvajana je objavila otkriće oko 8 milijardi barela nafte, uzdigavši zemlju sa manje od milion ljudi na istaknutu poziciju među vodećim nacijama u pogledu rezervi nafte . EkkonMobil, koji vodi konzorcijum, vodi tri ofšor projekta u zemlji, zarađujući skoro 6 milijardi dolara samo u 2022.
Referendum Venecuele i nova mapa
Svetski sud je 1. decembra 2023. godine naredio Venecueli da se uzdrži od akcija u graničnom sporu sa Gvajanom.
Međutim, samo dva dana kasnije, 3. decembra, Venecuelanci su odobrili referendum polažući pravo na suverenitet nad Esekibom.
Predsednik Maduro je potom naredio stvaranje nove države, Gvajana Esekiba, unutar granica Venecuele, i objavio novu mapu zemlje.
Nove teritorijalne pretenzije Venecuele ne prestaju na kopnu, one se protežu i daleko u moru. Konkretno, Venecuela polaže pravo na kritičnu oblast zvanu Stabruk naftni blok, gde su ExonMobil i drugi već aktivni.
Sa populacijom od oko 125.000 ljudi, sporni region je pun guste kišne šume, zbog čega je vojni upad iz Venecuele izvodljiv samo morem ili kroz brazilsku državu Roraima. Brazil je, održavajući dobre diplomatske odnose sa obe zemlje, već povećao vojno osoblje na granici. SAD su najavile zajedničke vojne letove u Gvajani 7. decembra.
Uprkos povećanom vojnom prisustvu u regionu, mnogi stručnjaci veruju da predsednik Maduro nema nameru da zapravo pripoji Esekibo, i da je ova nedavna tvrdnja taktika za jačanje sopstvenog imidža u Venecueli.
