SPOSOBNOST „PARANORMALNOG PISANJA“ NADARENE DEVOJČICE OPISANA JE U DOKUMENTU „CIA“ IZ DEKLASIFIKOVANOG SADRŽAJA

Da li postoje paranormalne sposobnosti? Hrabro pitanje koje često razmatramo zasnovano je na verovanju, a ne na nauci. Ali posmatrajući parametre koji mogu pomoći da se utvrdi da li je nešto stvarno ili nije u našem svetu, kao što su recenzirane publikacije, video snimci i sposobnost da se nešto doživi, onda da, paranormalne sposobnosti postoje i postoji mnogo različitih primera koje možete izabrati i koji to jasno ilustruju.

Ove sposobnosti se proučavaju i obučavaju na najvišim nivoima vlade i vojske, ali se u akademskim krugovima gotovo potpuno ignorišu, ne priznaju i ismevaju.

Citat kineskog instituta za atomsku energiju istaknut je 1991. godine u studiji koju je arhivirala CIA:

„Ovakve pojave i paranormalne sposobnosti ljudskog tela su nezamislive za obične ljude. Ipak, one su zaista istinite”.

U studiji kineski istraživači daju više primera majstora Qi Gonga, koji je pod dvostruko slepim kontrolisanim uslovima bio u stanju da teleportuje male predmete iz kontejnera sa jedne lokacije na drugu koristeći ništa osim mentalnog uticaja (probijajući prostorne barijere). Više ispitanika je bilo u stanju da to uradi, uključujući nadarenu decu. Ovo je samo jedan primer istraživanja i objavljenog posmatranja ove vrste fenomena pod strogom kontrolom.

Još jedan sjajan primer i glavna tema ovog članka dolazi iz studije objavljene u The Chinese Journal of Somatic Sciences od strane istraživača sa Univerziteta Fudan, velikog istraživačkog univerziteta koji se nalazi u Šangaju. Studiju je takođe dokumentovala i prevela CIA u to vreme, ali nije odobrena za objavljivanje do 2000. godine.

Studija je pod nazivom Istraga o sili parapsihološkog pisanja. Studija objašnjava da je parapsihološko pisanje samo jedan oblik paranormalnih sposobnosti koje pokazuju ljudi, i navodi „veliki broj eksperimenata“ u kojima je ova vrsta fenomena demonstrirana i dokumentovana više puta.

Parapsihološko pisanje uključuje niz složenih parapsiholoških fenomena uključujući pomeranje instrumenta za pisanje, probijanje prostornih barijera i pisanje mislima. Ovi paranormalni fenomeni ne mogu se objasniti savremenim naučnim saznanjima. Međutim, snimanje paranormalnih pojava, posebno akumulacija podataka o eksperimentima sprovedenim strogim naučnim metodama, mora na kraju da se približi realnosti i otkrije istinu o ovom nepoznatom carstvu.

Studija je osmišljena da otkrije bilo koju vrstu moguće „sile“ koja bi se nekako mogla izmeriti kada nadareni ljudi pokažu svoju „paranormalnu“ sposobnost. Za to su sprovedena tri eksperimenta.

Prvi eksperiment je zahtevao da devojčica po imenu „Mala Dži“ koristi svoje misli da „piše“ ili „crta“ na komadu papira koji se nalazi unutar kanistera filma, nalivperom sa crnim mastilom.

Eksperiment je postavljen ovako. Vaga je imala stakleni poklopac i bila je veoma osetljiva na lagane predmete. Na levu ploču vage, istraživači su postavili kanister od plastične folije. Unutar te posude za film stavili su kvadrat od belog papira. Poklopac kanistera filma bio je malo otvoren. Na desnu stranu mehaničke vage stavili su komad materijala koji je identičan težini kanistera sa komadom papira unutar njega, tako da se ravnoteža održava u nivou.

Više ilustracija je dostupno u studiji.

Pored mehaničke vage bila je postavljena betonska ploča sa olovkom na njoj.

Rezultati su bili neverovatni:

Trebalo je da koncentriše svoje misli samo na ovo, a da zanemari sve ostalo. Izveli smo ukupno devet eksperimenata, od kojih su tri bila uspešna. Svaki eksperiment je trajao 15 do 25 minuta. Reči i crteži su bili crni poput mastila u nalivperu korišćenom u eksperimentu. U tri uspešna eksperimenta, dva su imala jasne likove i crteže, a preostali je imao prilično zamućene krugove i tačke. Nijedan od dva posmatrača uopšte nije video kako se mehanička ravnoteža pomera, što pokazuje da kanister filma nije bio pod nikakvom vidljivom „spoljnom silom“.

Ako ste oduševljeni navedenim rezultatima ove studije, sigurno niste sami. Ono što ovde vidimo je primer da ljudi mogu imati sposobnosti daleko iznad onoga čega smo danas svesni, i da je možda stvar razvoja za druge da ostvare te sposobnosti.

Za mene bi bilo interesantno da su pre i posle eksperimenta ispitali mastilo unutar olovke da utvrde da li je to na neki način izvor pisanja. Ali različite olovke koje su korišćene imale su mastilo različite boje, a u sledećem eksperimentu istraživači pominju kako su oznake mastila koje su se pojavljivale na papiru bile i plave i zelene, baš kao i mastilo u olovkama.

Drugi eksperiment je koristio termovagu da pokuša da otkrije neku vrstu sile koju stvara mentalna volja ispitanika. Termovaga daje kontinuirano snimanje odnosa između mase i temperature. U eksperimentu, prazan komad trake bio je zalepljen za jedan od krakova termovage. Krakovi termovage su bili prekriveni staklenom cevi kako bi se sprečilo da vazdušne struje utiču na eksperiment. Mala Dži sedela je na ivici stola koji je bio 0,5 metara od vage, leđima okrenuta instrumentu. Na stolu je bilo nalivpero.

Eksperiment je zahtevao da subjekt koristi svoje misli da „piše“ na beloj traci nalivperom. Tokom eksperimenta, oni koji su sprovodili eksperiment su uvek posmatrali napredak eksperimenta sa strane, a automatski snimač je crtao grafik odnosa težine/vremena. Ukupno je sprovedeno deset eksperimenata, od kojih su tri bila uspešna. Svaki eksperiment je trajao oko 20 minuta. „Pisanja“ su uvek bile tačke u istoj boji kao i mastilo korišćeno u nalivperima u eksperimentu (zelena i plava).

Još jedan neverovatan rezultat.

Treći eksperiment je bio sličan prethodna dva. Samo ovaj put koristio je piezoelektrični kristal da pokuša da otkrije neku vrstu elektromagnetne sile. Nije otkrivena sila, ali je više subjekata u ovom eksperimentu uspelo da napiše nešto na praznom papiru i to deset uspešnih puta.

Ne postoji poznato i široko prihvaćeno objašnjenje za fenomen koji su posmatrali istraživači, a možda i naše metode otkrivanja neke vrste „sile“ još uvek nisu dovoljno napredne. Bez obzira na to, ove sposobnosti su stvarne i pokazane su mnogo puta, ali ne uspevamo da dođemo do objašnjenja da ih objasnimo.

Štaviše, većina ljudi bi verovatno bila previše skeptična da bi čak i poželela da se zamisli oko toga kako se to dešava, a to bi verovatno dovelo do preispitivanja njihovog celokupnog pogleda na svet.

Autori studije objašnjavaju da:

…„olovka“ se pojavljuje u njihovom „umu“, oni zamišljaju predmet na kome olovka treba da piše (papir, traka, itd.). Konačno, ‘olovka’ će odjednom blicem napisati ili ostaviti trag na papiru ili traci u njihovim umovima i proces je završen. Postoje i trenuci kada će osoba koristiti misao da zamisli papir ili traku, a zatim da zamisli „olovku“, i na kraju gore opisan blic.

Autori pretpostavljaju da je neka vrsta misaonih talasa direktno u interakciji sa „materijalnim talasima“ ovih objekata, ali opet, ne postoji racionalan način da se tačno kaže šta se dešava.

Trenutno to ostaje neobjašnjivo, ali jedna stvar se čini izvesnom, moć, namera i čista volja ljudskog tela, verovatno ne samo uma, na neki način stupaju u interakciju sa fizičkom materijom. To smo videli u brojnim eksperimentima svesti i kvantne fizike na kvantnom nivou, a takođe i na konvencionalnom nivou koristeći, u ovom slučaju, ljude sa „paranormalnim“ sposobnostima.

Zašto je ovo važno

Naučno proučavanje takvog fenomena se često ignoriše, omalovažava i ismejava od samog početka. Mnogi ljudi, posebno u naučnoj zajednici, brzo odbacuju mogućnost da takve stvari mogu biti istinite ili moguće. Neispitivanje fenomena, ili barem priznavanje rezultata fenomena na osnovu onoga za šta verujemo da je istina ili ne, nije baš naučno. Još jednom, ovo pokazuje zajednički izazov među čovečanstvom da često nismo voljni da pogledamo informacije koje bi mogle duboko da poremete naš temeljni pogled na svet.

Svako ko posmatra ovu temu sa objektivnog stanovišta bi bez sumnje doveo u pitanje svoja uverenja. Studije u ovoj oblasti zaista dovode u pitanje pravu prirodu naše stvarnosti, za šta smo sposobni i koliko znamo o sebi. Nije tajna da veoma konzervativni mejnstrim naučni establišment često odbacuje anomalije samo na osnovu teme istraživanja.

Koliko ograničavamo svoju svest i percepcije o našem svetu, ko smo zaista i za šta smo sposobni kao rezultat naših uverenja i naše odlučnosti da kažemo „ovako stoje stvari?”

Cassandra Vieten, dr i predsednica/izvršni direktor Instituta za noetičke nauke, koji je osnovao dr Edgar Mičel iz Apola 14, dotiče se ove teme u svom delu, to je citat koji je mnogo puta korišćen da ilustruje ovu temu „Kada se skeptici suočavaju sa Dokazima”.

“Čini se da postoji duboka zabrinutost da će čitavo polje biti okaljano proučavanjem fenomena koji je ukaljan svojom asocijacijom na sujeverje, spiritualizam i magiju. Zaštita od ove mogućnosti ponekad se čini važnijom od podsticanja naučnog istraživanja ili zaštite akademske slobode. Ali ovo se možda menja. Sesija na kojoj sam izlagala bila je veoma posećena i otkrila sam da je većina ljudi, iako ne baš otvorenog uma, bila otvorena srca, promišljena i voljna da se uključi u diskusiju sa poštovanjem o ovoj temi”.

The Takeaway

Važno je još jednom napomenuti da postoji mnogo primera takvog parapsihološkog fenomena. Ovaj članak daje samo sitnicu o ovoj temi. Zašto većina literature o ovoj temi dolazi iz ministarstava odbrane više zemalja? Zašto se to proučava u poverljivim i tajnim okruženjima, a nije stvarno dostupno ili otvoreno javnosti? Zašto se ove stvari proučavaju na najvišem nivou vlasti, a ipak su potpuno ignorisane i nepriznate u akademskim krugovima?

Zaista verujem da svi ljudi poseduju sposobnosti kojih još nismo svesni, i verujem da je to prilično dobro pokazano. U slobodnom, otvorenom i transparentnom društvu koristili bismo ove koncepte i naučili više o njima, jednostavno zato što se čini da su prirodni deo ljudskog bića.

Studije u ovim oblastima mogu zaista proširiti ljudsku svest.

Imajući to u vidu, ne verujem da ljudska bića deluju sa dobrog mesta u sebi da bi koristili ili naučili ove koncepte. Kolektiv, u nekom smislu, žudi za moći, služenjem sebi i željom da se napreduje na materijalistički sklon način, mi još uvek ne delujemo sa ispravnog nivoa svesti da bismo te sposobnosti imali prisutne u našem ljudskom iskustvu.

To je kao tehnologija, možemo je koristiti da pravimo oružje, zaradimo novac, a ne da je delimo ili da je koristimo za kolektivno dobro. To je izbor, ali šta pokreće naše izbore? Nisu naše sposobnosti ili tehnologija ono što može da stvori promenu, već nivo svesti sa kojeg delujemo i mesto iznutra na kome primenjujemo ova rešenja, a ne sama rešenja.

Nulta Tačka/The Pulse