Sprema se HAOS u HOLANDIJI! Vojska i policija na nogama zbog današnjih PROTESTA POLJOPRIVREDNIKA
Da bi smanjile emisije azota za koje agendaši tvrde da su pogubne po klimu, vlasti Holandije propisuju radikalno smanjenje stočnog fonda. To je tamošnje poljoprivrednike izvelo na barikade i zaokupilo ovu zemlju, koja spada u poljoprivredne velesile.
U ponedeljak bi radikalni protesti poljoprivrednika u Holandiji mogli da dožive vrhunac. Najavljena je masovna blokada prilaza amsterdamskom aerodromu Shiphol, kao i aerodromima u Ajndhovenu i Mastrihtu, piše Dojče vele.
Stvar je otišla dotle da je policija najavila da će svim sredstvima razbiti blokade i da je i vojska u pripravnosti.
„Reći ću vrlo jasno – nećemo tolerisati traktore oko Shiphola“, kazala je ministarka odbrane Kasja Olongren.
Napetost u zemlji može da se seče nožem nakon više sedmica protesta farmera. Već su bivali blokirani autoputevi, na ulicama i pred vladinim zgradama u Hagu su traktori i krave, paljene su bale sena, pred kućama političara prskano stajsko đubrivo.
Prošlog utorka su demonstranti stigli ispred stana Kristijane van der Val, ministarke nadležne samo za temu „prirode i nitrata“.
To mesto je i uvedeno početkom godine kako bi se uhvatilo u koštac sa problemom koji mori ovu poljoprivrednu naciju – previše azotnih jedinjenja koja truju prirodu. Sedamdeset odsto njih potiče upravo od stočarstva, a Vlada jedino rešenje vidi u radikalnom smanjenju stočnog fonda, što seljake izvodi na ulice.
Vlast ne interesuju poljoprivrednici
Znam kakve ovo ogromne posledice ima za farmere, rekla je Van der Val predstavljajući plan u parlamentu sredinom juna.
„To je užasno. Ali, nemamo izbora. Priroda ne može da čeka“, istakla je.
Vlada premijera Marka Rutea ima jasnu većinu u parlamentu da progura planove i čini se da od njih ne odustaje.
„Na korak smo od toga da se agrarni sektor počisti iz Holandije. To će naravno imati posledica po građane“, kaže Karoline van der Plas, poslanica koja zastupa interese poljoprivrednika.
Ova površinom mala zemlja spada u poljoprivredne kolose, gde je u južnim delovima recimo broj svinja po kvadratnom kilometru daleko najviši u svetu. Samo SAD izvoze više agrarnih proizvoda od Holandije, gledano po vrednosti.
Prema planu Vlade, do 2030. emisija azota mora da se smanji i za po 70 odsto u pojedinim provincijama, posebno u regionima koji su u EU priznati kao oblasti zaštićene prirode. Stručnjaci kažu da za stočare to znači smanjenje emisija od barem pedeset odsto.
Odavno je jasno da to može samo sa manje stočnog fonda, što bi uništilo egzistenciju mnogih seljaka. Vlasti još nisu precizirale plan niti da li će recimo isplaćivati odštete onima koji odustanu od stočarstva ili reše da presele imanja u druge regione.
„Pitaju se šta je sa potrošačima koji hoće što jeftinije meso? Šta je sa trgovcima stočnom hranom, proizvođačima đubriva i pesticida, klanicama, bankama, svima koji zarađuju u sistemu?“, piše u tekstu.
Kako navodi ovaj list, to nailazi na odjek u medijima, dok se u komentarima upozorava da društvo ne bi trebalo da poveruje kako ima jednostavnih rešenja.
„Napustite ove katastrofalne planove, razgovarajte sa nama o fundamentalno drukčijoj politici. Nemojte da mirne akcije farmera prerastu u pobunu farmera“, zahteva Bart Kemp, jedan od najpoznatijih vođa protesta.
Doduše, prema opisu holandske policije, protesti odavno više nisu mirni.
„Vidimo da akcije više nisu organizovane“, kaže šef policije Viljem Velders.
Udruženja poljoprivrednika kažu da svašta može da se desi, ali da oni za to nisu odgovorni.
Problem i drugde u EU?
U jednom komentaru lista Noje rur cajtung iz Esena podseća se da presuda Evropskog suda o zaštićenim oblastima prirode važi za celu EU, ali da to kao da u Nemačkoj i drugde još nisu shvatili. Komentator upozorava da će odnos poljoprivrede i zaštite prirode definisati naš život u budućnosti.
U tom slučaju, piše list, nije od pomoći ako se problem prvo ignoriše, da bi se onda poljoprivrednici stavljali pred svršen čin.
„Saterani su u ćošak sa svojim imanjima – uzmi ili ostavi. Uzmi pare koje nudi Vlada i ugasi proizvodnju ili umri sporo. Poljoprivrednici neće ni jedno, ni drugo. Takav grubijanski pristup problemu nije primeren“, zaključuje se u komentaru.
NultaTačka/Mediji
