Spremaju se? Evropska unija skladišti pilule na bazi JODA i opremu za ZAŠTITU OD NUKLEARNE KATASTROFE
Kako sukob u Ukrajini i dalje besni, Evropska komisija je pozvala zemlje članice EU da naprave zalihe jodnih pilula, drugih određenih lekova i odela za zaštitu od nuklearnog oružja. Takođe se pojačavaju pripreme za suočavanje s posledicama mogućeg hemijskog ili biološkog napada.
“Komisija radi na tome da osigura i unapredi spremnost u području hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji uopšteno, a to je prethodilo ratu u Ukrajini”, rekao je portparol za Financial Times u ponedeljak.
Rusija je stavila svoje nuklearno oružje u stanje visoke pripravnosti nekoliko dana nakon što je pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara, navodeći ono što je opisala kao „agresivne izjave“ NATO-a i drakonske finansijske sankcije koje je uveo Zapad.
Početkom marta izbio je požar u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožskaja, koju su zauzele ruske snage. Požar je brzo ugašen, a Međunarodna agencija za atomsku energiju je rekla da „nije bilo kritičnog uticaja na sigurnost“ u elektrani.
Nekoliko dana kasnije, Moskva je objavila da je sprečila pokušaj, kako je nazvala, ukrajinskih nacista da isključe struju u bivšoj nuklearnoj elektrani u Černobilju, koja je postala mesto najrazornije nuklearne katastrofe na svetu 1986. godine.
VEČARAS I O OVOJ TEMI SAMO NA KANALU NULTE TAČKE! UŽIVO SA MARIO ZNA
https://youtu.be/6z2TrJ_hodw
Ova dva incidenta dovela su do naglog porasta potražnje u EU, Rusiji, pa čak i u SAD-u za tabletama kalijum-joda, koje pomažu u smanjenju uticaja radijacije na ljudski sistem. Ranije u martu, apoteke u Belgiji, Bugarskoj, Češkoj i drugde prijavile su da su ostali bez tih lekova.
Pripreme EU za nuklearne incidente vodi Uprava za zdravstvenu pripravnost i reagovanje u vanrednim situacijama (HERA), koja je osnovana prošlog septembra nakon što je blok zatečen pandemijom Covid-19. Međutim, evropski zakonodavci su insistirali da HERA mora raditi brže kako bi održala korak s tempom događaja u Ukrajini.
“Moramo izvući snažne pouke iz Covida. Potrebne su nam posebne mere za nuklearne lokacije. Nismo spremni. Nemamo zalihe”, rekla je Véronique Trillet-Lenoir, evropska parlamentarka koja predstavlja stranku En Marche francuskog predsednika Emmanuela Macrona, dodajući da blok takođe mora da razvije sistem upozorenja i nadzora.
Rusija je poslala svoje trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon sedmogodišnjeg zastoja zbog neuspeha Kijeva da implementira uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz nemačko i francusko posredovanje osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija sada zahteva da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD-om. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
