SRBIJA: Levičarska Đilas opozicija traži od vlasti da hitno „uskladi“ spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji
Potpredsednik Skupštine Srbije iz redova opozicione Stranke slobode i pravde Borko Stefanović podneo je 23. novembra skupštinskom Odboru za spoljne poslove predlog rezolucije kojom se traži da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.
„Stranka slobode i pravde i ja lično smatramo da Srbija kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) mora hitno uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU, jer je to nas ekonomski, politički i državni interes“, izjavio je Stefanović, saopštila je Stranka slobode i pravde (SSP).
Stefanović, koji je predsednik Skupštinskog odbora za spoljne poslove, je najavio da će istu rezoluciju uputiti na odlučivanje i debatu i na plenarnu sednicu Skupštine.
On je ukazao da više od 60 odsto ukupne trgovinske razmene Srbija ima sa državama EU i da Srbija neusklađivanjem sa evropskom politikom rizikuje ekonomsku izolaciju.
„Bilo kakvo usporavanje ekonomskih aktivnosti sa zemljama EU značilo bi katastrofu za našu ekonomiju, radna mesta i životni standard koji je već ugrožen ogromnim porastom cena osnovnih životnih namirnica“, naveo je Stefanović, preneo je SSP.
On je istakao da je Srbija jedina država kandidat za članstvo u EU koja nije zvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Pročitajte i ovo: U dva dana ‘tri koraka’ Beograda ka Moskvi
Zvanični Beograd, iako se saglasio sa rezolucijama Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracijama EU kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, odbija da uvede sankcije Moskvi uprkos ponovljenim pozivima EU da to učini i da je kao kandidat za članstvo u obavezi da postepeno usklađuje svoju politiku sa evropskom.
Kao argument za takav stav vlasti su navodile podršku Rusije oko pitanja Kosova, imajući u vidu da Rusija, jedan od članica Saveta bezbednosti UN, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Drugi argument koji su iznosili zvaničnici u Srbiji jeste zavisnost od ruskih energenata.
Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila 2012. godine. Neusklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom jedno je od pitanja na koje godinama unazad u izveštajima o njenom napretku ukazuje Evropska komisija.
Zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, Evropski parlament je 23. novembra izglasao Rezoluciju kojom se traži napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela samo ako se Srbija usaglasi sa politikom sankcijama protiv Rusije.
Za Rezoluciju je glasalo 508 evropskih zastupnika, 75 njih je glasalo protiv a 61 su bili uzdržani.
„Davanje prioriteta usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU“, stoji u izglasanoj rezoluciji.
NultaTačka/Mediji
