SRBIJA popila više kutija ANTIDEPRESIVA nego što ima stanovnika

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) izneo podatke da je u Srbije potrošeno više od 7,34 miliona pakovanja antidepresiva i lekova za umirenje, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 ovoga fonda, odnosno lekovi koji se izdaju na lekarski recept.

Bez obzira na to što se propisivinje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima stanovnika. Taj broj iznosi 6.690 887.

Dalje iz RFZO-a saopštavaju da je…

„Po pitanju potrošnje lekova iz grupe anksiolitika, koji se nalaze na Listi A i Listi A1, a u koje spadaju lekovi čija su generička imena benzodiazepin, diazepam, alprazolam i lorazepam, tokom 2022. godine na teret sredstava RFZO je izdato oko 5,2 miliona pakovanja tih lekova“, kažu u RFZO.

Prema njihovim podacima, ukupno je propisano 2,49 miliona pakovanja benzodiazepina, lorazepama oko 1,26 miliona, diazepama oko 1,26 miliona pakovanja i alprazolama oko 188.000 pakovanja.

NOVO! DŽON BOSNIĆ U PODCASTU MARIO ZNA- NE PROPUSTITE

„To je za oko 6,5 odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine, kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja“, navode u RFZO za Danas.

Antidepresiva, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 na teret sredstava RFZO, tokom 2022. godine izdato je oko 2,14 miliona pakovanja ovih lekova.

„To je za oko jedan odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine“, ističu oni.

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, kaže za Danas sledeće:

„Činjenica da smo smanjili njihovu potrošnju u odnosu na 2021. godinu govori o tome da je javno-zdravstveni rad, koji je imao pik u prethodnih pet godina, a koji se ticao zaštite mentalnog zdravlja, dao rezultate“, kaže prof. dr Stašević Karličić.

Kada je u pitanju primena antidepresiva, smanjenje njihove potrošnje ima veze i sa činjenicom smanjenja stope depresivnih poremećaja.

„O tome svedoče rezultati studije koja je rađena 2021. godine u sklopu istraživanja koliko je pandemija kovida uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Ispostavilo se da je učestalost 2,2 odsto depresivnog poremećaja u opštoj populaciji, a generalizovanog anksioznog poremećaja 1,9 odsto, što je manje nego u zemljama zapadne Evrope“, objašnjava sagovornica lista Danas.

Prema njenim rečima, novi antidepresivi jesu lekovi izbora za lečenje anksioznih i depresivnih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i da je njihova potrošnja indikator kvaliteta zdravstvene zaštite.

Upitana ko sve može da propisuje te lekove, ona kaže da antidepresive mogu da daju samo psihijatri, a anksiolitike i lekari drugih specijalnosti

„U prethodnom periodu bilo je markantna činjenica da su drugi lekari, a ne psihijatri, najviše propisivali anksiolitike iz grupe benzodijazepina. Ono što je za naš mentalitet jako karakteristično jeste i to da u apotekama često možete dobiti bez recepta ove lekove. Ljudi ih uzimaju samoinicijativno, zajme ih od rođaka i prijatelja. To, međutim, može da im napravi veliki problem“, upozorava ona.

Govoreći o njegovim razmerama, dr Stašević Karličić objašnjava da je najvažnije znati da jednokratni efekat anksiolize, odnosno ukidanja anksioznosti, ne rešava problem, već ga na duge staze može i produbiti:

„U smislu izvora anksioznosti, ali i nastupanja zavisnosti od ovih lekova. Primena ovih lekova može pogoršati kratkoročno pamćenje i opštu funkcionalnost, ali i dovesti do povećanja broja saobraćajnih akcidenata i sličnih problema“.

Na pitanje da li je u redu da se ova grupa lekova pije zbog nesanice, kao što to većina građana radi, ona odgovara da je nesanica nespecifičan simptom, kao i da nije uvek psihijatrijski, odnosno može da prati mnoge telesne i psihičke bolesti.

„Zato se mora ići kod lekara, ne lečiti je simptomatski, dok se ne otkrije njen uzrok. A ona može da bude simptom kardiovaskularnih, endokrinih, respiratornih i drugih obolenja“, kaže ona.

NultaTačka/Mediji