Данас се навршава година дана од трагедије која је завила у црно не само Нови Сад, већ целу Србију и регион. Првог новембра 2024. године, надстрешница на железничкој станици у Новом Саду се срушила и у трену однела шеснаест живота.
Тај дан је постао симбол туге, бола и опомене.
Svet se ogrešio o Srbima a sada mi proživljavamo sve isto | Džejda Fransen | Mario Zna, EP. 369
Годину дана касније, стојимо у тишини у сећању.
Јер иза сваког стоји лице, осмех, име, нечији цео свет.
Са поштовањем и болом се сећамо:
- Сара Фирић (2018), Ковиљ
- Валентина Фирић (2014), Ковиљ
- Ђорђе Фирић (1971), Ковиљ
- Милица Адамовић (2008), Каћ
- Немања Комар (2007), Степановићево
- Вукашин Црнчевић (2006), Змајево
- Анђела Руман (2004), Стара Пазова
- Милош Милосављевић (2003), Книћанин
- Ања Радоњић (2000), Параћин
- Стефан Хрка (1997), Београд
- Сања Ћирић Арбутина (1989), Каћ
- Васко Саздовски (1979), Свети Никола, Северна Македонија
- Горанка Раца (1966), Нови Сад
- Вукашин Раковић (1955), Буковац
- Милева Карановић (1948), Каћ
- Ђуро Швоња (1947), Степановићево
Свако име – светлост која не сме да се угаси.
Свако сећање – обећање да ћемо чувати истину.
Нека вечна светлост обасја њихове душе, а мир утеши оне који су остали.
Данас је Дан жалости у Републици Србији и Републици Српској.
