Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliku sredu – dan koji u hrišćanskoj tradiciji nosi duboku simboliku
Velika sreda je deo Stradalne nedelje, a prema predanju, upravo na taj dan doneta je odluka o raspeću Isusa Hrista, koje je usledilo dva dana kasnije, na Veliki petak. Crkva se molitveno seća žene koja je mirom pomazala Hrista u Vitiniji, ali i Judinog izdajstva koje je usledilo neposredno potom.
Ovim danom prestaje služenje Pređeosvećene liturgije, kao i čitanje molitve Svetog Jefrema Sirina. Takođe, na Veliku sredu se u crkvama obavlja obred osvećenja jeleja, jedne od sedam Svetih tajni. Vernici se tada pomazuju osvećenim uljem – kao duhovnim i telesnim lekom.
USKORO! UŽIVO sreda u 20h Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Budite spremni: Ovo je signal koji smo čekali | Gost: Predrag Petković
Običaji i verovanja
Za ovaj dan propisan je strogi post na vodi, a vreme se provodi u miru, tišini i molitvi. Dozvoljeni su svakodnevni poslovi, ali se izbegava svako veselje, igra i pesma. U nekim krajevima se verovalo da žene ne treba da uzimaju iglu i konac, dok se posebna pažnja pridavala životinjama – da budu nahranjene i obezbeđene, kako bi domaćini mogli da se posvete predstojećim praznicima.
U nekim mestima postoji običaj da se uskršnja jaja farbaju već na Veliku sredu. U kućama u žalosti jaja se boje u crno i nazivaju se „kaluđeri“.
Velika sreda je uvertira u najvažnije dane pravoslavne vere – Veliki četvrtak, Veliki petak, Veliku subotu i Vaskrs. Duhovno pripremanje koje počinje danas predstavlja korak ka najradosnijem hrišćanskom prazniku.
Nulta Tačka/Mediji
