Sve vesti Svet

ŠTA IZAZIVA DEŽA VU?! NEURONAUKA IZA ILUZIJE PAMĆENJA

Deja Vu – već viđeno. Većini ljudi se ovo bar jedno u životu desilo, dok je kod pojedinaca ovo česta pojava.

Kažu da oko 60% ljudi doživi deja vu tokom svog života, nešto što zaista nisam očekivao, jer se osećam kao da su ga skoro svi koje poznajem imali u jednom ili drugom trenutku. Deja vu, („već viđeno“ za Francuze) je osećaj da ponovo proživljavate nešto što se ranije dogodilo. U filmu Matriks, Neo doživljava Deja Vu, tako što vidi mačku koja prolazi pored vrata dva puta u roku od nekoliko sekundi. Ista mačka, isti pokreti, isto sve.

U filmu je ovaj trenutak predstavljen kao ‘kvar u matrici’, međutim, u stvarnom životu, deja vu se ne dešava često kao ono što se vidi u Matriksu, umesto toga izgleda kao da se ne možete setiti kada se “desilo” ‘drugo sećanje’, tim više što se ono što trenutno doživljavate već desilo u nekom trenutku.

Hajde da zaronimo u ono što neki veruju da neuronauka nudi kao objašnjenje.

Šta se desilo:

Prema stručnjacima poput dr Akire O’Konora, koji je viši predavač psihologije na Univerzitetu Sent Endruz, deja vu nije samo osećaj bliskosti, već i metakognitivno prepoznavanje da su ta osećanja pogrešna. Pojednostavljeno rečeno:

„Deja Vu je u osnovi sukob između osećaja poznatosti i svesti da je povezanost netačna. A svest da ste prevareni čini Deja Vu tako jedinstvenim u poređenju sa drugim događajima sećanja.”

Neuronaučnici su utvrdili da se ova iluzija pamćenja javlja kada frontalni delovi mozga pokušavaju da isprave netačno pamćenje.

„Za ogromnu većinu ljudi, doživeti deja vu je verovatno dobra stvar. To je znak da regioni mozga za proveru činjenica dobro funkcionišu, sprečavajući vas da se pogrešno sećate događaja. Kod zdrave osobe, takvo pogrešno pamćenje će se dešavati svaki dan. Ovo je za očekivati jer vaše pamćenje uključuje milione i milijarde neurona. Veoma je neuredno.”

Iako ne postoji potpuno usaglašeno objašnjenje za ono što se dešava u mozgu kada se desi deja vu, većina modela sugeriše da se deja vu javlja kada delovi mozga (kao što je temporalni režanj) koji hrane frontalne regione uma signaliziraju da se prošlo iskustvo ponavlja. Prednji delovi mozga koji donose odluke zatim proveravaju da li je sećanje zaista istinito ili moguće, možda govoreći nešto u smislu „da li sam ranije bio ovde?“

„Ako ste već bili na tom mestu, možda ćete se više potruditi da povratite više uspomena. Ako ne, može doći do realizacije deja vu-a.”

Obično se veruje da smo podložniji deja vu-u kada je um malo umorniji i ne može tako brzo da uoči valjanost našeg trenutnog momenta.

Zašto je važno:

Ono što me posebno fasciniralo u vezi sa ovim su dve stvari: dugo sam osećao da je sasvim moguće da sećanja nisu lokalna, tj. postoje izvan mozga, a ne u mozgu, i da se možda mozak prilagođava tim sećanjima koja su negde oko nas. Ili bismo možda mogli reći da neka memorija postoji u mozgu, dok su druga deo neke vrste kolektivnog polja.

Drugi fascinantan deo za mene je to što se pitam da li deja vu ima neke veze sa naukom u nastajanju koja nam govori da vreme nije linearno. Možda kada uzmemo klasični naučni model koji kaže da je sve vreme linearno i da je svako iskustvo linearno, ograničavamo naše objašnjenje šta bi deja vu mogao biti na nešto što odgovara toj paradigmi. Šta ako se mozak podešava na nešto što se odnosi na kvantne potencijale koji uvek postoje, i da se možda nešto drugačije dešava sa deja vuom? Nisam još siguran, ali Deja Vu me najviše intrigira.

Naravno, krajnji rezultat istraživanja ovakvog pitanja nas poziva da promenimo svoj pogled na svet oko prirode stvarnosti, vremena i iskustva. Ali osećam da nas post materijalna nauka poziva na to, nešto što bi nekima moglo biti neprijatno.

Za poneti:

Kao i sa bilo čim što se trenutno dešava u našim životima, čini se, kulturno se nalazimo u vremenu u kojem dugo izbegavana promena naše naučne paradigme stvara nedostatak smislenih objašnjenja za mnoge stvari koje se dešavaju u životu. Da li je deja vu jedna od onih stvari koje nemaju dobro objašnjenje u našoj trenutnoj naučnoj paradigmi? Porota je možda još uvek na tome, ali za mene, trenutno objašnjenje predstavljeno u ovom delu nije baš „uradilo za mene“ i moj radoznali um i osećaj. I dalje me guraju da istražujem ova pitanja kroz novonastalu paradigmu nematerijalnih nauka.

NultaTačka/ThePulse