Šta je hrabrost? Rizici koje preuzimate oblikuju ko ćete postati
Osmogodišnji dečak je mirno sedeo pored svoje šestogodišnje sestre dok je ležala u bolničkoj sobi. Umirala je od leukemije. Njena jedina šansa da preživi bila je transfuzija krvi. Kada su lekari potvrdili da se bratova krv savršeno slaže, pitali su ga da li bi donirao krv da joj spase život. Posle noći razmišljanja, pristao je.
Sledećeg dana, brat i sestra su spojeni na IV, a dečakova krv je data u bolesno telo sestre. Zatim, u tišini koja je usledila, dečak se okrenuo doktoru i upitao: „Koliko će proći vremena pre nego što počnem da umirem?“
Ovaj trenutak, koji je ispričala američka spisateljica En Lamot u svojoj knjizi „Ptica po ptica“, izvučen je iz istinite priče koju je ispričao Džek Kornfild iz Centra za meditaciju Spirit Rock u Vudakreu, u Kaliforniji, i prikazuje neverovatnu hrabrost i nevinost deteta u razmišljanju da bi ga spasavanje njegove sestre koštalo svega.
Iako se malo nas može suočiti sa tako značajnim odlukama, suština hrabrosti ostaje relevantna za naše svakodnevne borbe. Hrabrost se pokazuje kada izazovemo sebe da prevaziđemo udobnost, ostanemo pri svojim principima ili krenemo novim putevima ka samopoboljšanju.
Šta je hrabrost?
Uobičajeno shvatanje hrabrosti je da se tada suočavamo sa strahom. Prema Sintiji Pjuri, psihologu i istraživaču hrabrosti, tri elementa oblikuju hrabra dela: namera, plemenit ili smislen cilj i neka mera rizika.
Hrabrost mora biti namerna; ne može biti slučajna; to mora biti izbor osobe, a ne nešto što joj se dešava. Dobrovoljni čin takođe mora imati smislenu svrhu. Trčanje u zgradu koja gori da se spase dete — većina bi to nazvala hrabrim. Ulazite u isti plamen da biste snimili TikTok video? Ne toliko.
Kao što je Puri rekla za Epoch Times, „postoje neke akcije koje se univerzalno smatraju dobrim ili vrednim truda.
Međutim, lična hrabrost je intimnija. Za javnog govornika, obraćanje masi je rutinsko i bez rizika. Međutim, za stidljivog pojedinca, izlazak na scenu može biti kao da stavi svoj život na kocku.
Robert F. Kenedi kaže da Fauči mora da odgovara zbog ‘ubijanja hiljada dece’ https://t.co/x5bpTYxISX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 30, 2024
Pismo objavljeno u The Sun Magazine koje je Puri podelila u svom radu ilustruje ličnu hrabrost:
„Moja devetogodišnjakinja je plakala od srca, govoreći iznova i iznova da ne želi da ide u školu jer im je tog dana dat veliki test iz društvenih nauka. Plašila se da će joj smetnje u učenju stati na put, pa neće moći ni da pročita pitanja, a još manje da zna odgovore.
„Njeni strahovi su rasli i rasli sve dok je nisu fizički razboleli. Trebalo mi je više od sat vremena da je ubedim da se obuče. …Kad smo stigli u školu, molila me je da je ne teram unutra: „Ne mogu, mama. Ne mogu da uradim taj test.’ Uplašila sam se da ću morati da je fizički izvučem iz auta kada je iznenada obrisala suze, izašla i otišla sa mnom do vrata. Čudila sam se njenoj hrabrosti. … Da li će iko ikada shvatiti koliko je hrabrosti potrebno mojoj devojčici da se suoči sa jednostavnim testom?“
Naši mozgovi su opremljeni za samoodržanje i često podrazumevaju poznato, predvidljivo i sigurno, rekla je Mardži Vorel, stručnjak za liderstvo sa doktoratom iz oblasti ljudskog razvoja, u intervjuu za The Epoch Times. Ali pravi rast i istinska transformacija cvetaju u nelagodnosti, u prevazilaženju naših uočenih ograničenja, sugeriše ona.
Vorel predstavlja izazov delovanja u prisustvu straha kao „praznik u hrabrosti“.
U svojoj knjizi „Razlika u hrabrosti: 5 koraka do hrabrije akcije“, Vorel je ispričala lekcije iz svog detinjstva. Odrastajući na farmi mleka, čeznula je da jaše ponija, ali njen san je dočekan sa strahom kada su joj roditelji dali Robija, starog i impozantnog konja.
Svakog dana se vraćala Robiju, suočavajući se sa svojom strepnjom i strahom od neuspeha. Proces nije bio glamurozan – samo ponovljeni pokušaji, frustracije i male pobede. Na kraju, strah koji ju je nekada obuzeo počeo je da popušta svoj stisak, zamenjen samopouzdanjem i slobodom.
„Rast i udobnost ne mogu jahati istog konja“, napisala je ona.
Pjurijino prethodno istraživanje potvrđuje da kada se ljudi ponašaju hrabro, strah se smanjuje, a samopouzdanje se povećava.
Vorel smatra da spremnost da se suočimo sa rizikom uprkos neizvesnosti može da oblikuje čitavu našu putanju, jer je uspeh u životu proporcionalan spremnosti da se osećamo neprijatno.
„Rizik [hrabrosti],“ rekla je, „je distanca između onoga ko smo i onoga što bismo mogli da budemo ako dosledno praktikujemo hrabrost.“
Kratkoročno, izbegavanje rizika je bezbedno. Na duge staze, to nas ograničava, ograničavajući naš potencijal i slobodu.
Hrabrost se isplati
Hrabrost donosi merljive dividende. Studije preduzetnika otkrivaju da hrabrost doprinosi višim nivoima psihološkog kapitala (PsyCap) – spoj samopouzdanja, nade, optimizma i otpornosti.
Istraživači su dokumentovali da preduzetnici koji pokazuju hrabrost i, kao rezultat toga, imaju viši PsyCap prijavljuju značajno veće ispunjenje, čak i usred neizvesnosti inherentnog preduzetništva. Štaviše, ovi preduzetnici doživljavaju niže, a ne veće nivoe stresa i anksioznosti od prosečne populacije.
Ova pogodnost nije ograničena samo na osnivače preduzeća. Studija iz 2022. pokazala je da hrabrost čini skoro četvrtinu razlika u učinku na poslu.
Prema studiji, objavljenoj u European Journal of Investigation in Health, Psichology and Education, hrabrost pomaže zaposlenima da se suoče sa izazovima, preuzmu inicijativu i donose hrabre odluke. Takođe ima prednosti u društvenim situacijama, kao što je davanje iskrenih povratnih informacija ili rešavanje sukoba, što podstiče timski rad i produktivnost.
Hrabrost donosi prednosti i u akademskim okruženjima. U velikoj studiji koja je obuhvatila više od 7.600 srednjoškolaca, hrabro ponašanje je u korelaciji sa boljim akademskim uspehom i većom istrajnošću u suočavanju sa poteškoćama.
Bliski pratilac hrabrosti
Puri definiše hrabrost kao „preuzimanje vrednog rizika“. Ona je podelila priču o porodici koja je zaustavila svoj automobil duž autoputa na Zapadnoj obali, penjajući se na liticu da bi vratila izgubljenog medvedića svog deteta koji je izleteo kroz prozor.
Ono što je počelo kao naizgled savladiv rizik ubrzo je eskaliralo, ostavljajući oba roditelja nasukana na ivici litice – na kraju pozivajući na spasavanje helikopterom. Uočena vrednost cilja (povraćaj plišanog medveda) možda nije opravdala stvarne rizike. Ovo odražava još jedan aspekt hrabrosti: ciljeve i rizike treba pažljivo — i stalno — ponovo procenjivati.
Aristotel je opisao hrabrost kao „zlatnu sredinu“ između kukavičluka i lakomislenosti. Hrabra osoba ne samo da se ispravno plaši, već je i uverena u prave stvari, na pravi način i u pravo vreme, prema Aristotelu.
„Tako hrabrost i mudrost treba da budu najbolji prijatelji“, rekla je Pjuri.
„Hrabrost je kao da naučite da pečete sufle ili svirate klavir“, rekla je Vorel.
To je veština koja se može naučiti i koja se može poboljšati kroz praksu, ali rani napori se mogu činiti izmišljenim. Na primer, ako je vaš cilj da smršate, ulazak u teretanu može dovesti do straha od osude ili sramote, a preuređivanje vašeg načina života kako biste podržali zdravije navike može uključivati društvene i finansijske rizike. Ali kako prevazilazite te neprijatnosti, saznaćete da upornost otvara mesto za napredak. Počnite sa malim. Prihvatite rizike kojima se može upravljati. Isprobajte taj novi recept, započnite taj težak razgovor, progovorite na tom sastanku i prijavite se za taj posao iz snova.
Puri podstiče da se zapitate: „Zašto to želim? Šta će se dogoditi ako preuzmem ovaj rizik? Ako se osvrnem na ono što sam uradio/la, da li ću biti ponosan/na na to?“
Vremenom, ove akcije grade samopouzdanje i jasnoću, smanjujući anksioznost i pomažu nam da razlikujemo ono što je zaista značajno i samo privlačno — s vremenom će hrabrost jednostavno biti tu.
Vorel predlaže da oko sebe negujete zajednicu podrške—ljude koji se zalažu za vaš rast i slave vašu hrabrost. Zapisivanje vaših hrabrih dela u dnevnik može poslužiti kao dokaz vašeg napretka i razviti hrabri identitet u vama. Kada vidite sebe kao hrabrog, postaćete još više u tom procesu.
Od kolebljivog deteta koje se suočava sa testom do preduzetnika koji kuje nove puteve do osobe u teretani koja se postavlja iznad udobnosti – svaki hrabri korak premošćuje jaz između težnje i stvarnosti.
„Kvalitet vašeg života će se povećati proporcionalno hrabrosti koju unosite u svaku odluku“, napisala je Vorel.
