Šta je ovo?! Pronađena ogromna prašuma ispod leda na Antarktiku
Kao peti najveći i najjužniji kontinent na Zemlji, Antarktik je zaokupio pažnju i maštu nebrojeno mnogo ljudi.
Temperature tamo redovno padaju ispod -90C, što ga čini jednim od najnegostoljubivijih mesta na planeti.
Međutim, to nije sprečilo ljude da ga istražuju, a trenutno tamo živi između 1.000 i 5.000 ljudi.
Bez obzira na sve, Antarktik ima uspešnu populaciju divljih životinja sa oko 235 različitih vrsta koje ovaj kontinent nazivaju domom.
Čini se da je mogao biti dom mnogo više flore i faune u istoriji, jer istraživanja sugerišu da je Antarktik nekada vrvio od života i bio dom šume.
Ovo otkriće je napravljeno nakon što je misija pronašla fosilizovane korene biljaka sačuvane ispod okeana još od vremena dinosaurusa.
Istražen tokom kratkog dokumentarca naučnog časopisa Nature, ‘Drevna antarktička prašuma’, narator je primetio: „Izgleda da je ovaj ledeni pejzaž nekada bio dom bujne šume“.
Dr Johan Klages, naučnik sa Instituta Alfred Vegener u Nemačkoj koji je vodio istraživanje, rekao je: „Pre 90 miliona godina, umerena prašuma postojala je na zapadnom Antarktiku, samo 900 kilometara udaljenom od Južnog pola“.
TRANSHUMANIZAM: „Ljudsko unapređenje“ — rat za neposrednu budućnost? https://t.co/Rc4ahia41A
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2023
On i njegov tim krenuli su sa specijalnom bušilicom da izvuku jezgro materijala na oko 30 metara u morsko dno 2020. godine, otkrivši da je srednja godišnja temperatura pojasa zapadne obale Antarktika 12 stepeni Celzijusa.
Ovo bi moglo da budu uslovi da je region bio obavijen močvarnim prašumskim okruženjem.
„Kada smo izvukli jezgro, već smo mogli da vidimo šta je unutra i da je veoma neobično“, rekao je dr Klages. „I zato smo odlučili da ih skeniramo CT skenerom kod kuće“.
Prikazujući vizuelizaciju dugog, zelenog i žutog materijala nalik na niti koji pokazuje različita svojstva od predmeta pronađenog u ledu, dr Klages je objasnio: „Dakle, ono što vidimo tamo je pregled CT skeniranog jezgra i žutih slojeva koji vidimo da je peščar, a sada prelazimo u mrežu fosilnih korena“.
„Lepo vidimo kako su koreni međusobno povezani i iskonski očuvani“.
„Imamo tanko korenje, imamo debelo korenje, i to je zaista mreža kao kada biste otišli u šumu blizu vas i izbušili sadašnju šumu“.
Tim je proučavao jezgro i analizirao fosilizovani polen i spore, pomažući im da pronađu još više informacija o tome kako bi drevna prašuma izgledala i kako je funkcionisala.
„Otkrilo je veoma toplu temperaturu za ovu geografsku širinu i srednje godišnje temperature koje su slične onima u severnoj Italiji“, objasnio je dr Klages.
„Bilo bi sasvim izvesno da su u tom okruženju živeli i dinosaurusi i insekti, i to u okruženju koje je bilo mračno oko četiri meseca tokom godine jer imamo polarnu noć“.
Bio je to jedan od najtoplijih perioda u istoriji Zemlje, sa nivoom ugljen-dioksida nekoliko puta višim nego danas.
Tim se nada da će im informacije koje mogu da prikupe iz leda pomoći u istraživanju u pripremi za budućnost, jer bi kratak uvid u prošlost mogao da pruži uvid u to kako bi mogla da izgleda toplija planeta.
