Sve vesti Svet

ŠTA NAM OVO GOVORI?! GENETSKI MODIFIKOVANE BAKTERIJE BI USKORO MOGLE DA PRATE I LEČE VAŠA CREVA

Uloga creva u fizičkom i mentalnom zdravlju je nešto što sada sve više cenimo ali najnovija naučna oktića govore najviše o tome koliko je jednostavno manipulisati ljudskim telom i organima kroz nanorobote, mRna vakcine i kao u ovom slučaju genetski modifikovane bakterije.

Istraživanja sve više otkrivaju da su creva zaista „drugi mozak“, kako ih neki vole da zovu, sa sopstvenim autonomnim nervnim sistemom koji mora da radi ispravno ako želite da budete zdravi i srećni. A bakterije, daleko od toga da predstavljaju pretnju pravilnom radu creva, u stvari su neophodne za to.

Neki od triliona bakterija koje žive u vašim crevima sintetišu neurotransmitere koji su odgovorni za vaše nerve, anksioznost i euforiju. Ali kada stvari krenu naopako i crevna flora postane poremećena, na primer, ako se beba rodi prerano, stvari mogu ozbiljno da krenu pogrešnim tokom.

Sada istraživači predlažu novo, visokotehnološko rešenje za problem regulisanja „drugog mozga“ tela: genetski modifikovani mikrobi koji ne samo da mogu da otkriju neravnotežu u crevima, već i da urade nešto u vezi sa tim.

GM bakterije za regulisanje creva

Tae Seok Moon, vanredni profesor na Odseku za energetiku, životnu sredinu i hemijsko inženjerstvo na McKelvey školi inženjeringa na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, tvrdi da je i sam iskusio takve neravnoteže.

„Težak je posao“, rekao je Mun, „održati vaše neurotransmitere u ravnoteži”.

Godine 2017., Munu je dodeljen grant za projektovanje probiotika posebno namenjenog zaštiti ljudi od negativnih zdravstvenih efekata usled skokova adrenalina, a sada je njegovo istraživanje prešlo na opšte regulisanje creva.

Njegov metod uključuje stvaranje, putem genetskog inženjeringa, „bakterijskog senzora“ koji može da otkrije određene hemikalije u crevima. Cilj je vrsta modularnog sistema koji će imati niz različitih senzora. Već je razvio senzore za temperaturu, pH, nivo kiseonika, svetlost, zagađivače i druge hemikalije povezane sa bolestima.

Iako Mun nije prva osoba koja je razvila takve senzore, do sada su patili od nedostatka specifičnosti, što znači da imaju problema sa razlikovanjem između slično strukturiranih molekula.

„Specifičnost u inženjerstvu je jedan od velikih izazova“, rekao je Mun. „Ali dokazali smo da se to može uraditi”.

Dokaz je u genetski modifikovanoj Escherichia coli Nissle 1917 (EcN) bakteriji, koja ima senzor za samo jednu određenu vrstu molekula.

Tim je mogao da počne sa senzorskim putem koji se prirodno nalazi u bakterijama. Munove kolege istraživači koristili su kompjutersko modeliranje da bi istražili kako bi mutacije uticale na osetljivost puta. Istraživači su uspeli da razviju senzorski put koji je bio osetljiv samo na molekule za koje su bili zainteresovani.

Senzori su ugrađeni u EcN, omogućavajući mu da napravi razliku između fenilalanina (Phe) i tirozina (Tyr), dva strukturno slična molekula povezana sa poremećajima (PKU) i tirozinemijom tipa 2.

Sada kada imaju ovaj dokaz koncepta, Munova laboratorija namerava da radi na razvoju aktuatora, proteina koji će delovati na osnovu informacija koje je prikupio senzor.

U slučaju PKU, na primer, genetske bolesti koja uzrokuje da bebe akumuliraju previše fenilalanina, potpuno projektovana bakterija može imati senzor za otkrivanje fenilalanina i aktuator koji bi onda mogao da ga degradira ako su nivoi previsoki.

Ova tehnologija bi takođe mogla imati koristi izvan medicine. Ove konstruisane bakterije se takođe mogu koristiti za praćenje kvaliteta hrane ili za regulisanje hemijskih puteva za proizvodnju mnogih farmaceutskih proizvoda, goriva ili drugih hemikalija.

Međutim, zbog svojih iskustava, Mun je lično najviše zainteresovan za bakterije koje mogu da osete nivoe neurotransmitera u crevima.

Kaže da želi da stane na kraj patnji koju ljudi osećaju i čiji nivoi neurotransmitera nisu u ravnoteži.

Naravno, dok će mnogi biti uzbuđeni mogućnošću ovako genijalnog rešenja problema crevne disbioze, drugi će biti uznemireni upotrebom genetski modifikovanih organizama.

Kako se dosadašnja „naučno-fantastična” tehnologija pomera sa ekrana i stranice u stvarni svet, mogućnost nepredviđenih posledica je velika.

Možemo li zaista predvideti kako će se ti organizmi ponašati?

Ili će nas iznenaditi, potencijalno na neprijatne načine?

Naučnici su već razgovarali o stvaranju „prekidača za ubijanje“ odnosno za isključivanje genetski modifikovanih organizama po volji, na primer, ako počnu da se ponašaju nepredvidivo ili napuste svoje specifično okruženje.

Nulta Tačka/InfoWars