Šta se desilo na Floridi i zašto je Vućić vraćen u Beograd! Otkriveno kako i zašto je predsednik Srbije ispaljen i zbog čega mu je “pozlilo”
Kad je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sleteo na Floridu s osmehom širine Panamskog kanala, činilo se da je pred nama diplomatski spektakl za udžbenike.
Najavljeni susreti sa Donaldom Trampom, sadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, bili su predstavljeni kao istorijski koraci Srbije ka samitu svetske moći. Međutim, stvarnost se pokazala kao nešto manje od državničke bajke – više kao tragikomedija političke ambicije i međunarodnog neshvatanja sopstvene važnosti.
NOVO! ARON PALASIOS U PODKASTU MARIO ZNA! OVO SE NE PROPUŠTA
U Vučićevom narativu, koji ponekad više liči na scenario za političku telenovelu nego na stvarnu diplomatiju, sve je delovalo perfektno: dva sastanka sa Trampom, jačanje međunarodnog ugleda, možda i slika za Instagram uz zvuke fanfara. Ipak, kako otkriva Mario Zna, Vučića na Floridi nije čekala crvena prostirka već hladan tuš – metaforički, ali i doslovno, s obzirom na peškir viđen oko njegovog vrata u avionu za Beograd.
Mario Zna u svom nizu na X-u otkrio je da Vučić nije uspeo da osvoji ni podrumski nivo Trampove pažnje. Umesto Trampa, dobio je Rudija Đulijanija – i to uz pomoć svoje savetnice Suzane Vasiljević, koja je, po svemu sudeći, ovu fotografiju organizovala kao konobar autogram. Čak i niži republikanski zvaničnici, koji obično ne beže od kamera, nisu pokazali interesovanje za predsednika Srbije.
Ide niz: Kako je Vučić “deportovan” iz SAD.@predsednikrs sinoć nije pozlilo na Floridi, on je ispaljen, odbijeno mu je čak i fotografisanje sa najnižim čelnicima republikanaca dok je fotografiju sa @RudyGiuliani na kvarno napravila Suzi
Koliko god da je koštalo 👇 pic.twitter.com/PBSXebvoYE
— Mario ZNA (@MarioBojic) May 3, 2025
Ako ovu epizodu analiziramo kroz prizmu međunarodnih odnosa, Vučićeva poseta predstavlja klasičan primer “pseudodiplomatske iluzije” – termin koji bi akademska zajednica mogla da koristi za situacije u kojima politički akter projektuje značaj koji mu drugi akteri ne priznaju. Ova strategija, u osnovi bazirana na verbalnoj inflaciji i vizuelnom marketingu, doživela je fijasko kada je stvarnost zakucala na vrata hotelske sobe u Majamiju.
Zvanično objašnjenje za nagli povratak iz SAD jeste da je Vučiću “pozlilo”. Nevolja je samo u tome što nijedna od savremenih floridskih bolnica – poznatih po izuzetno visokim cenama, ali i još višem kvalitetu – nije iskorišćena za lečenje. Umesto toga, Vučić se odlučio za lečenje u avionu, uz pomoć kabinskog osoblja. Da nije tragično, bilo bi komično.
Ova poseta nije izolovani incident već deo šireg fenomena – Vučićeve krize međunarodnog identiteta. Dok su lideri poput Orbana, Meloni i Bukelea uspešno pozicionirani kao suvereni autoriteti sa globalnim uticajem, Vučić ostaje u zoni političke liminalnosti – niti Istok, niti Zapad, niti ozbiljan, niti zabavan. Nema harizmu za podkaste, nema težinu za samite.
Podsećanja radi, već je bio odbijen od Takera Karlsona u Budimpešti, a sada i od Trampa u SAD. Uskoro, ako nastavi ovim tempom, mogao bi da bude odbijen i u holu RTS-a.
Po povratku u Beograd, Vučiću ne preostaje mnogo. Možda će ponovo zatražiti pažnju Ursule fon der Lajen – uz svež buket evropskih floskula – ili će, ukoliko mu zdravlje to dozvoli, rezervisati let za Moskvu ukoliko mu lekari ne narede da “miruje”.
