Šta se valja iza sukoba NATO- Rusija?

Piše: Aleksandar Šargić

Niko zapravo ne zna pravu pozadinu događaja u Ukrajini. Svima nama koji pratimo agendu C19 plandemije odavno je bilo jasno da ona predstavlja rat protiv čovečanstva radi njegovog porobljavanja, ukidanja građanskih sloboda a u krajnjoj instanci i depopulacije. Svi ste primetili da je rat u Ukrajini obrisao C 19 iz vesti, sa sajtova, iz fokusa svetske elite i medija. U ovom trenutku, ne možemo znati ko igra koju ulogu, i to iz mnogo razloga. Ja ću sada navesti samo neke od njih koji bude sumnju u pravu pozadinu sukoba koji je, sasvim izvesno, vešto tempiran jer se poklapa sa ukidanjem C 19 mera, otpočetim u ključnoj državi svih velikih svetskih zamešateljstava Velikoj Britaniji. Ogromne demonstracije građana protiv C 19 mera, širom Evrope i sveta, preplavile su svetske medije, da bi, kao gumicom, sve priče o virusu bile izbrisane najavom ruske invazije na Ukrajinu i apokaliptičnim najavama svetskog oružanog sukoba.

1. Predsednik Putin je morao da reaguje još 2014. godine. Tada je legalno izabrani predsednik Janukovič mogao legalno pozvati Rusiju da u okviru međudržavnih sporazuma obezbedi poštovanje izborne volje i međunarodnog prava. Ne bi bilo rata u Donjecku i Lugansku. Ne bi bilo masakra u Odesi kada su ukrajinski fašisti (Desni sektor i navijači Černomoreca i Metalista) zapalili 48 ljudi. Za ovih 8 godina stradalo je više desetina hiljada ljudi od kojih barem polovina civila iz Donbasa. Katastrofalne posledice i zamrznuti sukob mogli su biti izbegnuti bez veće vojne intervencije, akcijom sličnoj onoj koja je, od strane ruskih specijalaca, izvedena u Kazahstanu.

Masakr u Odesi 2014.

2. Otežući sa reakcijom predsednik Putin je otcepljene DNR i LNR doveo do gubitka većeg dela teritorija koje im administrativno pripadaju. U danu početka ruske specijalne operacije 21.2. 2022. DNR i LNR kontrolisale su svega oko 33% teritorije. Jedan od ključnih gradova luka Mariupolj pao je u ruke Ukrajinaca već u junu 2014. što je Donjecku Narodnu Republiku ostavilo bez faktičkog izlaska na Azovsko more. Tadašnje razmere sukoba zahtevale su prisustvo jedne jače specijalne ruske jedinice. Ali takve pomoći od strane Rusije nije bilo. Od tada do danas, ovde su višestruko uvećane ukrajinske trupe i od proruskog grada napravljen je bastion ekstremnih ukrajinskih nacionalista. Danas se najveće borbe vode upravo za Mariupolj, Harkov i Kijev. Pored Mariupolja, te 2014. u okršaju malobrojne i loše organizovane siromašne narodne milicije Donbasa, pali su i važni gradovi kao što su Slavjansk i Kramatorsk. Poređenja radi, Mariupolj je grad u kome je živelo 500.000 ljudi, dok u ostatku Donjecke narodne republike pod kontrolom narodne milicije živi ukupno oko 2 miliona.

3. Predsednik Putin je prihvatio poziv DNR i LNR da zaštiti njihove administrativne granice, što podrazumeva oslabađanje svih navedenih teritorija, odnosno oko dve trećine administrativnih oblasti Donjecka i Luganska. Međutim, ruska specijalna operacija nije išla u najavljenom pravcu već se pristupilo udaru na sva bitnija vojna postrojenja Ukrajine i svrgavanju sa vlasti tamošnjeg režima. Ovo je odmah poslužilo NATO-u i Evropskoj uniji da započnu medijsku i ekonomsku kampanju protiv Rusije koja nas zapravo i dovodi na početak priče: C 19 agenda i njene prave namere.

Rusija je najvažniji izvoznik gasa, nafte i uglja prema Evropi, što znači da evropske zemlje bez energenata koje im prodaju Rusi teško mogu funkcionisati. Sa druge strane, Rusija od Nemačke kupuje ogromne količine automobila i delova za automobile što je od ključne važnosti za nemačku privredu. Rusija se javlja i kao veliki izvoznik pšenice i poljoprivrednog đubriva prema različitim državama.

Šta Rusija izvozi u Nemačku, a šta Nemačka u Rusiju

U najnovijem razvoju događaja, najavljuje se prekid svih ekonomskih odnosa, sankcije za kompletnu rusku ekonomiju, čak i izbacivanje Rusije iz platnog sistema SVIFT koji omogućava međunarodna plaćanja. Imajući u vidu da se ovde dovode u pitanje energenti i hrana kao ključni fakori funkcionisanja države i društva, moramo se zapitati da li je to zapravo i najbolji način da zvanično uđemo u Veliki Reset. Da podsetimo, Veliki Reset je doktrina Klausa Švaba i svetske elite po kojoj će, zbog nemoći nacionalnih vlada da obezbede funkcionisanje sistema, doći do potpune reorganizacije društvenog uređenja u svetu. Biće ukinute nacionalne države zasnovane na suverenitetu građana, a iz mreže kriznih štabova upravljaće se kompletnom svetskom populacijom, na način da ljudi dobijaju minimum materijalnih dobara koji im pomenuti štabovi predvide.

Vratimo se sada na još neke sumnjive aspekte koji prethode otpočinjanju specijalne ruske operacije u Ukrajini. Naime, Džozef Bajden dolazi na vlast nakon očigledne krađe izbora u Americi. Jedna od ključnih zamerki bivšem predsedniku Trampu jesu dobri odnosi sa Putinom i nemešanje u sukob u Ukrajini. Tramp je optužen da je praktično navijao za ruske interese u Ukrajini. Međutim, nakon osvajanja vlasti Bajden ukida sankcije Rusiji koje je Trampova administracija stavila na gasovod Severni tok 2 koji predstavlja brata blizanca Severnom toku 1 gasovodu koji iz Rusije u Evropu doprema toliko važan energent. Dakle, Tramp je stavio sankcije na Severni tok 2 ali se klonio mešanja u pitanje statusa Ukrajine. Nije ga zanimalo širenje NATO. Naprotiv, više puta je davao krajnje negativne ocene toj organizaciji i zalagao za smanjenje sredstava koje Amerika troši za potrebe ovog saveza. Sa druge strane, Bajden je dozvolio Severni tok 2 da bi udovoljio namerama i željama Nemačke sa obrazloženjem da je Tramp pokvario odnose sa glavnim saveznikom u EU. Međutim, Bajden je aktivirao sukob i krizu u Ukrajini prelaskom ruske crvene linije a to je širenje NATO na prve susedne države. Ponuda Rusije Zapadu da se napravi kompromisna strategija bezbednosti sa uvažavanjem ruskih crvenih linija je odbijena. Time je praktično predsednik Putin doveden u situaciju da započne intervenciju i konkretnim potezima pokaže da su crvene linije zaista crvene i da će ih braniti svim sredstvima i po svaku cenu.

U srpskoj javnosti obično se sagledava samo površinski aspekt celog problema. Budući da je 90% Srba proruski opredeljeno, političari i analitičari trude se da zaobiđu dublji kontekst priče. Predsednik SAD Bajden odmah je saopštio da se neće vojno angažovati što znači da cilj nije bio vojna vežba ili rat za teritoriju. Vladari iz senke, moćna elita koja pokreće sve ključne procese i na Istoku i na Zapadu, nakon rata sa nevidljivim neprijateljem – virusom koji je ekonomski iscrpeo srednju klasu, sada ima zicer situaciju u kojoj EU i Nemačka uvode sankcije Rusiji čime zapravo ruše sami sebe. Rusi su, slično Srbima, navikli na teške i improvizovane uslove života, kao i na ulogu komunističke države koja na bonove ili „tačkice“ deli neophodne potrepštine za život. Međutim, novonastala situacija mogla bi da uruši kompletnu ekonomiju Evrope što bi automatski dovelo do promene društvenog uređenja u njoj, odnosno uvođenja Velikog Reseta o kome je u superlativima govorio čak i rimski papa.

Kao što sam napomenuo na početku ove analize, niko u ovom trenutku 26.2.2022. ne može znati prave ciljeve i pozadinu sukoba u Ukrajini. Možemo samo pretpostavljati na osnovu dostupnih činjenica i saznanja i nadati se da je u pitanju ono što nam mediji i vlade prikazuju: sukob oko sfere vojnog uticaja. Predstavnica ruske Vlade, Zaharova upozorila je čak i Švedsku i Finsku da slučajno ne pristupaju NATO savezu što nam govori da će sukob Rusija – Zapad biti produbljivan i nakon operacije „Ukrajina“. Predsednik Srbije Vučić na konferenciji povodom najnovijeg rata, pokazivao je zalihe brašna, ulja i pasulja što je otkrilo i njegovo viđenje realne pozadine sukoba. Nije govorio o bezbednosti, oružju i vojnoj ugroženosti države, niti o promeni geostrateške situacije i položaja Srbije zbog krupnih promena u našem komšiluku. Naime, Rusija bi uspešnim završetkom specijalne operacije u Ukrajini došla na svega 600 km od naših granica.

Srbija ima gomilu nerešenih imovinsko-teritorijalnih pitanja koja bi se morala svrstati u istu vrstu problema koje Rusija ima sa Ukrajinom i njenim režimom. Crna Gora i Makedonija po Versajskom mirovnom ugovoru i imovinskom pravu koje proističe iz tekovina dva balkanska i Prvog svetskog rata, spadaju u teritorije koje je kraljevina Srbija unela u kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Nasilno su joj oduzete komunističkim pučem i revolucijom izvedenom sovjetskim tenkovima i britanskom diplomatijom. Predsednik Putin nazvao je akciju u Ukrajini dekomunizacijom i denacifikacijom. Srbija ima sve argumente na svojoj strani da pristupi dekomunizaciji Crne Gore i Severne Makedonije. Pogotovu je analogija sa Crnom Gorom, potpuno primenjiva u odnosu Rusija – Ukrajina. Preko svega što proističe iz našeg međunarodnog i imovinskog prava, Severna Makedonija i Crna Gora narušavaju suverenitet Srbije priznanjem Kosova kao države. To je valjda razlog više da u izmenjenim geostrateškim okolnostima, naša država zaštiti sebe i ono što joj pripada.

Međutim, o tome u Srbiji niko ne govori. Delom zbog činjenice da u Srbiji i dalje vladaju potomci komunista koji su zavetovani odlukama Drezdenskog kongresa KPJ a delom i zbog činjenice da ovdašnji vladari znaju da se iza sukoba na relaciji Rusija-NATO-Ukrajina, valja jedna mnogo gora i zamršenija priča društvenog inžinjeringa.

NultaTačka/Pametnik